Dobrivoje Stevanović - "Skardus" - Štrpce

Slušajte emisiju: I deo, II deo, III deo                                    Pogledajte galeriju fotografija proizvoda i usluga

Danas govorimo o razvoju malinarstva na području Sirinićke Župe i načinima skladištenja jagodičastog voća. Odgajivači malina na obroncima Šar planine od prošle godine mogu da koriste hladnjaču koja je počela da funkcioniše zahvaljući delom i sredstvima Ministartva za Kosovo i Metohiju koja je u razvoj hladnjače uložio njen vlasnik Dobrivoje Stevanović. Dobrivoje Stevanović je po struci profesor biologije koji radi u jednoj od osnovnih škola u Štrpcu i vlasnik je hladnjače koja je još uvek u fazi izgradnje.

"Hladnjača je izgrađena pre dve godine a sada je još u fazi dogradnje kako bi je pripremio za hasap standard. Inače hladnjača je kapaciteta 40 tona za skadištenje smrznute robe, ima tunel za brzo ili šok smrzavanje i to 3 tone za 24 sata i jednu prostoriju za pothladu kao i jednu radnu prostoriju gde se vrši obrada primljene robe. Zahvaljujući studiju koju je uradila Srpska akademija nauka i umetnosti o ekonomskom razvoju Sirinićke Župe tamo sam pronašao ideju da je potrebna izgradnja jedne hladnjače jer postoje svi prirodni preduslovi za gajenje jagodičastog voća i lekovitog bilja. Na osnovu te studije upustio sam se u ovaj rizik i sada realizujem planove koje ta ideja nosi i koji su sadržani u toj studiji Srpske akademije nauka i umetnosti."

Početkom ove godine za pedesetak proizvođača sa područja Sirnićke Župe organizovana je poseta Čačanskom institutu i rekorderima u gajnju maline u okolini Arilja. Meštani sela na Šar planini već su postigli visoke prinose ovog voća mada žive u veoma teškim uslovima.

"Ja imam znanja što se tiče struke ali tehnologiju baš ne poznajem ali dopunjujem svoje znanje time što ulazim u jednu novu branšu a to je proizvodnja smrznutog voća i sušenje lekovitog bilja koje je u svakoj korporaciji sa mojim znanjem kao profesora biologije. Tako da mi moje znanje u struci mnogo olakšava u ovom poslu i imam dovoljno predznanja da bih mogao da se upustim u razvoj ovog programa koji mislim da će biti zahvalan za celu Sirinićku Župu iz razloga što radim na programu razvoja malinarstva u saradnji sa Institutom za voćarstvo iz Čačka. Zahvaljujući njihovoj solidarnosti i njihovom razumevanju i prisutnosti na ovom prostoru mislim da sam na pravom putu da razvijem malinarstvo u Sirinićkoj Župi što će dati dobru pespektivu za ekonosmki i socijalni razvoj Sirinićke Župe. Ja sam sada opredeljen isključivo za to. Znači želim da otkupljujem šumske plodove, počeo sam sa otkupom lekovitog bilja pre svega jagorčevine i imam jednu sušaru koja se nalazi uz objekat hladnjače. Sada je u toku i otkup pečuraka i divljih jagoda a počeo sam i sa otkupom maline. Jutros sam već dobio prve gajbe i nadam se da će to biti dobar rod, dobar kvalitet i da će biti dobra promocija ovog programa."

Ministarstvo za KiM Republike Srbije besplatno je obezbedilo stanovnicima Štrpca i okolnih naselja 80.000 sadnica maline, pretežno sorte vilamet, a nešto manje i mikera, vrednih oko dva miliona dinara.

"Kada sam počinjao nisam uopšte bio upoznat koliko ću prepreka imati u ovom poslu. Imao sam dosta prepreka i od strane opštine koja nije imala razumevanja za ovaj program pa sam imao i zabrane i trake tako da sam u suštini imao dosta problema. Ali eto zahvaljujući pomoći koju sam dobio od Republike Srbije i od USAID-a uspeo sam da realizujem ovu hladnjaču ali sam uložio i svoja sredstva uz pomoć kredita. Mislim da Republika Srbija treba da ima razumevanja za ovaj program, da pomaže ne samo mene nego sve ove kooperante odnosno individualce koji se bave gajenjem malina. To je perspektiva za ekonomski razvoj Sirinićke Župe iz tih razloga što prinosi koji se dobijaju po jedinici površine su daleko veći nego bilo koja poljoprivredna kultura koja se trenutno gaji ovde u Štrpcu. Očekujem da shodno ceni svaki malinar sa 10 ari površine zasađenim pod malinama dobije najmanje 1500 do 2000 evra. Na taj način možemo da razvijamo ona sela koja su zabita i koja se nalaze na jednoj određenoj distanci jer će na mnogo profitabilniji način da koriste pooljoprivredne površine."

Štrpce ima izvanredne uslove za gajenje maline. Dovoljno vode, sudar kontinentalne i mediteranske klime na nadmorskoj visini od 800 metara i neophodan raspon u dnevnim temperaturama. Malina je voćka koju koriste ljudi svih uzrasta i različitih imovnih stanja. Od nje se spravlja hiljadu različitih proizvoda.

"Prema podacima kojima ja raspolažem ima nekih 6 hektara površina pod malinom. Malinaci se nalaze po svim selima Sirinićke Župe polazeći od Sevca preko Jažinca, Vrbešice, Štrpca, Sušića i Gotovuše kao i u Bitinji. Zato mislim da će to vremenom da uzme zamah i da će postepeno da se širi ne zato što neko treba da radi za nekoga nego zbog svojih interesa i svojih profita jer će zbog tog profita ljudi početi da gaje i mislim da je to šansa. Ali napominjem da je potreban ozbiljan pristup Republike Srbije koja treba da podrži ovaj program kako bi se maksimalno razvijao dajući povoljne kredite za kooperante odnosno individualce koji se bave gajenjem maline. Ja sada trenutno upošljavam 10 žena i mislim da će potreba za zapošljavanjem biti sve veća, iz tih razloga što će posla biti više pa je samim tim potrebna i veća radna snaga. Mislio sam da će to biti trend od početka. Nažalost klimatski uslovi nisu tako podesni, nema pečuraka. Da je toga bilo ovde bi sigurno sada radilo 30 žena jer potrebna je radna snaga za čišćenje maline, pa za sortiranje malina pošto nemam mehanizaciju. Sve ukupno u ovaj posao je uključeno oko 300 ljudi zajedno sa kooperantima koji sakupljaju šumske plodove."

Nekadašnji profesor iz obližnjeg Uroševca Dobrivoje Stevanović, sada vlasnik firme 'Skardus' (na latinskom Šara) kaže da je hladnjača kapaciteta 50 tona što omogućava otvaranje velikog broja radnih mesta.

"Sama brojka je priča za sebe jer ako ljudi hoće da rade oni mogu da zarade ali ja ih ne mogu naterati. Cene su povoljne jer sada otkupljujem i divlje jagode po ceni od 3 evra, cena pečuraka se kreće 2,5 do 3 evra, zatim tu su maline a uskoro stiže i borovnica a ja mislim da jedan berač može da sakupi 20 do 30 kilograma a to neće biti ispod evra. To su te ekonomske računice koje pokazuju koliki je to prihod u budzet svake porodice. Kao što sam rekao ja imam tunel od 3 tone koji smrzava robu za 24 sata ali i magacinski prostor tj. komoru za skladištenje 40 tona. To je roba koju mogu kasnije da transportujem. Ja još nemam uslova za preradu ali se nadam da ću se vremenom razvijati i početi da vršim bar delimičnu preradu odnosno fabrikat u smislu pakovanja određenih težina u plastičnim ambalažama koja će biti dizajnirana shodno imenu moje firme koja se zove Skardus što znači Šara čime bi mogli da vršimo transport do krajnjeg kupca."

Glavno tržište u otkupu jagodičastog voća i pečuraka je centralna Srbija kaže Stevanović i napominje da ni strano tržište za malinare Sirinićeke Župe nije samo san.

"Da bih izašao na strano tržište ja se pripremam, ja moram da uvedem hasaps standard i zato su sada ovde u toku građevinski radovi a to je adaptracija objekta za tu namenu, to znači da postoji ulaz za radnu snagu, mokri čvor, garderoba, ulaz robe, skladištenje i izlaz robe. Dakle sve treba da bude u jednom smeru. To sada pokušavam da sprovedem, uzeo sam kredit i mislim da ću u toku ove sezone da završim taj građevinski deo. Prošle godine su dolazili da uzimaju robu iz Makedonije i to pretežno borovnice, pečurka je išla za Srbiju i to na taj način što izvozim preko Podujeva do centralne Srbije. Postoje te dvojne fakture, sve iz tih razloga što Republika Srbija ne priznaje Kosovo kao državu i roba mora da ide preko srpske firme. Ja zato imam i kosovsku i srpsku firmu i na taj način mogu da transportujem robu za Srbiju. To opterećuje i budzet i poslovanje i sve dok se to ne sredi to će za nas privredike da bude veliki problem iz razloga što ekonomija ne trpi granice, ona traži slobodan prostor, slobodan protok robe i novca i jedino na taj način može da se posluje. Ovako smo zatvoreni u jednom malom prostoru i radimo u grču."

On napominje da je Štrpce jedina srpska sredina na Kosovu koja je dobila ovakvu priliku koju moramo da iskoristimo. Iako ovu akciju Ministarstva smatra velikim napredkom za sve Dobrivoje kaže da je u globalu nezadovoiljan razvojem ekonomije na Kosovu.

"Nisam baš zadovoljan razvojem ekonomije. Ja sam na početku rekao da Štrpce ima studiju o ekonomskom razvoju i treba samo da uzimamo taj materijal i da to znanje plasiramo u praksi. Prema tome može da se razvija Sirinićka Župa i po meni postoje tri stuba za razvoj Sirinićke Župe to je turizam na prvom mestu, stočarstvo i na kraju lekovito bilje i šumski plodovi. To su tri stuba koja mogu vrlo brzo da izvuku Sirinićku Župu. Trenutno smatram da je situacija nepovoljna zbog plitičkih situacija koje vladaju na Kosovu tako da nema ulaganja u turizam koje je lokomotiva koja će ekonomski da vuče Sirinićku Župui napred. Ona je posustala, nema turizma, on je stao i ta grana čim ne radi ona nema da povuče Župu. Nažalost stočarstvo se ugasilo, nema lanca od proizvođača do plasmana robe i sada sam zato ja počeo sa malinama i otkupom šumskih plodova tako da ja mogu da zaokružim lanac sakupljanja smrzavanja i plasiranja na tržište."

Kaže da je saradnja sa svim malinarima iz Sirinićke Župe jako dobra a da izbor proizvođača vrši po sopstvenoj proceni i objašnjava.

"Vršimo sve po slobodnom izboru. Oni koji imaju interesa beru individualno ali imam i svoje dobavljače sa kojima dobro sarađujem i njih plaćam na procenat i oni sakupljaju po raznim mestima šumsko voće. Oni meni tako donose veću količinu robe što se meni isplati i tu je obostrano zadovoljstvo. Potrebno je obezbediti kvalitet robe, potrebna je edukacija i da se stalno radi na tome. Ova hladnjača je deo tih prvih koraka koji su jako teški jer nemam dovoljno iskustva i sve je to ono što prati i otežava moj rad ali se nadam da će se kroz vreme sve to stabilizovati i da će doći na svoje mesto zato iako postoje neke greške smatram da nisu velike i da će se kroz vreme ispraviti."

Saradnja sa čačanskim institutom za voćarstvo ogleda se i u tome što je kako kaže Dobrivoje Stevanović najveći deo opreme za hladnjaču u Štrpcu nabavljena isključivo preko Čačka.

"Hladnjaču je radio Termo-kulin iz Čačka gospodin Miladin Paunović, koji mi je stvarno mnogo pomogao i koji je mnogo učinio za mene kao čoveka ali i za razvoj ove hladnjače. Ovaj provejač koji služi za čišćenje kleke je dobavljen iz Valjeva, sušara je isto nabavljena u Valjevu, stolovi su iz Mitrovice, vage su iz Smedereva tako da je sve to došlo iz Srbije. Sve to uz pomoć sredstava koje sam dobio od Ministarstva za KiM i USAID-a uspeo sam da sagradim hladnjaču koja je inače vrlo skup objekat i velika investicija jer sam tu uložio i moja sredstva koja su pozamašna jer sam tu uložio prodat stan i mnoge kredite koje i dan danas uzimam jer mi je sve to potrebno za normalno poslovanje i za normalno funkcionisanje ovog objekta."

Malinu iz Srbije u ishrani na primer, pored dece koriste i zaposleni u američkom NASA programu za istraživanja u svemiru. Zato Dobrivoje iskreno veruje u razvoj jagodičastog voća u Štrpcu i okolini.

"Okosnica mog razvoja i razvoja Sirinićke Župe iz moje branše je razvoj malinarstva.To potenciram jer smatram da je to najveći izazov Sirinićke Župe. Pored toga postoji težnja i da se razvija gajenje lekovitog bilja jer mogu da se postignu visoki i dobri rezultati tj. prinosi po jedinici površine ali mogu da se promovišu i neke druge kulture iz sorte jagodičastog voća a to su kupine, jagode i kalifornijska borovnica za koje postoji veliko interesovanje. Nažalost sadnice su skupe i nadam se da će to da pomogne SO Štrpce i oni sada izlaze u susret i mogu da im budem zahvalan na onome što čine da se pomogne ovaj program koji je vrlo ozbiljan i može biti vrlo intenzivan za razvoj ovog kraja. Ja to stalno ponavljam i ubeđen sam da je to tako ali ljudi će sami da se uvere da to nisu prazne priče nego da je to stvarnost i da će to vrlo lako da se realizuje u ovoj našoj Župi koju samo malo treba da očistimo da je ulepšamo i obogatimo."

Malo je ljudi koji se na Kosovu bave istim biznisom kao i Dobrivoje ali ipak saradnja sa njima je jako dobra.

"Postoji nešto slično u Leposaviću i sa njima sarađujemo odlično i međusobno vršimo razmenu robe i uvek smo u jednoj dobroj komplementarnosti dopunjujemo se i dobro funkcionišemo. Nažalost meni smeta to što postoji distanca i što nismo u dobroj komunikaciji zbog dualizma koji postoji ali i pored toga mi opet dobro sarađujemo."

Interesovanje za saradnjom ima i od strane Albanaca kaže Stevanović.

"Ima interesovanja među Albancima i ono se mnogo više interesuju za sakupljanje a ne toliko na gajenje. Želim da gajenje malina probijem i kod njih iz tog razloga što smatram da ljude ne treba deliti jer što je ekonomski razvijenija jedna sredina i što su bolji međususedski odnosi sigurno je i stabilnost u jednoj sredini veća. Svako podvajanje je problematično. I pored razlike kojim se imenima razlikujemo mi smo veoma slični kao ljudi da ne govorim kao biolog sada govorim o tom mentalnom sklopu i o sredini koja istekako utiče na taj prihički razvoj čoveka na njegovu filozofiju. Znači ipak postoji ta srodnost među nama i ipak treba da težimo da imamo bar suživot ako nema baš zajedničkog života. Siguran sam da možemo da živimo bez mržnje bez opterećenosti."

On navodi da je radio na mnogim pozicijama tokom svog radnog veka ali je sebe pronašao u ovom poslu.

"Ja sam odavde a pre rata sam radio u Uroševcu kao prosvetni radnik u usmenom obrazovanju onda sam bio direktor Dom kulture i kad je bila bežanija ja sam došao ovde i počeo sam posao iz knjige iz koje sam iscrpio to znanje i iskreno da vam kažem ušao sam u tu avanturu i evo sad sam ovde. Ovde se u nekim stvarima poboljšala situacija a u nekima pogoršala. Najteže je to što smo izgubili državu i sad nam je teško da se naviknemo da ovo nije Srbija. Ustvari ona to jeste formalno i faktički ali problem je u tome što to mi više ne osećamo. Ako već nešto ne može da se održi kao takvo onda treba da se teži da se stvori ono što je realno i da ljudi normalno žive jer mislim da je ovakvo stanje teško održivo. Time što je Srbija nestala sa ovog prostora, iako ona jeste prisutna i čini sve što može, u pravnom smislu to teško funkcioniše. U suštini živi se mnogo bolje nego ranije zbog te pomoći Srbije i tih duplih plata bar onima koji rade u državnim poslovima, zatim postoji jedna otvorenost sa druge strane tržišna ekonomija koja dozvoljava da se razvijaju ideje od strane međunarodnih organizacija koje hoće da pomognu ako ima ideja, dakle nije zatvorenost kao što je bila ranije. Ta koncepcija društvenog uređenja da postoji društvena svojina koja ograničava ideje i samostalnost ljudi. Ona ide na totalitarni sistem da neko drugi komanduje i kako neko razmišlja tako po vertikali treba svi da razmišljaju. Ovde se traži individualna kreativnost čoveka i ona ako je to pogodno iako je to ispravno onda se pomaže u tom pogledu postoji razlika između ranijeg i sadašnjeg perioda."

Među stanovništvom u Štrpcu vladala je velika strepnja, ali se kako kaže Dobrivoje to sada promenilo. Zato on veruje u ideju ujedinjene Evrope.

"Ljudi su smatrali da je ovde teško održati se. Na moju sreću sada vidim da su se ljudi preokrenuli i da se u Župi mnogo gradi kao nikada pre što pokazuje da ljudi hoće da žive i opstanu ovde što je za mene veoma značajno. To je za mene ono što treba da čini i Srbija i mi koji živimo na Kosovu i Metohiji i smatram da time što ćemo biti ekonomski nezavisni da imamo veću šansu da opstanemo ovde iz tih razloga što ćemo biti sami svoji na svome je tako ne može niko da vas ucenjuje bar u tom materijalnom pogledu da zavisite od njega. Neko pametan je rekao da je u socijalizmu najskuplje bilo to što se egzistencija čoveka vezivala za ideju. To je ona katastrofa koja postoji u jednom sistemu jer ako vaše mišljenje nije slobodno onda vi niste slobodni kao čovek jer ako vas neko ugnjetava time što neće da vas zaposli onda je vaša sloboda uništena e zato ja tražim ovde moju slobodu da se poštujem kao čovek kao Srbin koji živi na Kosovu koji ima svoj identitet, hoću da se poštuje moje pismo, kad mi se neko obraća hoću da to čini na mom jeziku jer mi je i po ustavu to zagarantovano. Svaki oblik komunikacije želim da bude na mom jeziku i da ja time budem slobodan građanin. Jer kakvo je sada stremljenje ja se nadam da uđemo u Evropu u onom feudalnom smislu države jer je to imperativ za opstanak jednog naroda. Želeo bih Evropu u kojoj će svi biti slobodni u kojoj će svi moći slobodno da putuju gde će koncepcija da se menja i bićemo stvarno evropski ljudi."

On kaže da je privartni biznis odgovoran i težak posao.

"Tek sada kada sam počeo da radim u ovoj branši video sam koliko je to teško zaraditi i sačuvati novac. Državni posao je lepo raditi iz razloga što imate jedan ustaljeni sistem rada, imate svoju profesiju, odradite časove odete kući i to je to. Ovako ste na oštrici uspeti i pasti i postoji neverovatna dinamika kao pravi život. Može da se zaradi ali treba isuviše mnogo da se radi i to je osnovna razlika između privatnog biznisa i nekog društvenog posla."

Za biznis je potrebna hrabrost ali i jedna novina a to je znanje. Svetski trend će uskoro stići i kod nas veruje Dobrivoje pa će se osim diploma tražiti i znanje.

"Mora pre svega čovek da bude hrabar i da se upusti u izazov. U privatnom biznisu ništa nije sigurno jer imate određenu dinamiku uz stalnu težnju da uspete i da ne padnete. Iz tog razloga mladima preporučujem da budu hrabri. Znači ne učiti školu samo da bi dobili petice nego da bi imali znanje jer mislim da je i u Srbiji tendencija da što se prosvete tiče da će i evropski i svetski pa i srpski brend biti znanje. U svetu se sada traži misleći čovek jer nikome od nas više nije zagarantovano da radi neki posao nego će čovek u životu promeniti i tri i četiri posla.Prema tome on mora uvek da ima logičko razmišljanje i da je sposoban da se afirmiše na novi posao. Takav čovek se danas traži i zato treba stvoriti obrazovanje koje će stvoriti ljude koji znaju da razmišljaju ne bubalice već oni koji će znanje moći da ostvare u praksi. To je za mene suština današnjeg vaspitanja i obrazovanja. Mi vulgarizujemo stvari iz razloga što smatramo da ako smo popustili onda smo dobri, ne, mi moramo da poštujemo učenike ali moramo da tražimo znanje, odgovornost i discipline. Obaveze i dužnosti idu zajedno. Današnja deca su puna izazova i puna lepote i tu je perspektiva i zato smatram da onaj ko hoće da se upusti u biznis prvo mora da se dobro informiše da vidi sve to pa da onda počne da korača. Inače ako se to blagovremeno ne reši onda predstoje mukotrpni poslovi i problemi koje je mnogo puta teško rešiti."

Nedavno su interesovanje za sličnu saradnju sa svetski poznatim čačanskim institutom pokazali i Goranci iz Dragaša i okoline, gde, takođe, postoje povoljni uslovi za gajenje maline. Kako najavlju malinari iz Štrpca i okoline biće podignuto oko pet hektara pod "crvenim zlatom".

Kliknite ovde za adresar sa kontakt podacima