Zoran Pečinoćević - "Lovac"- Štrpce

Slušajte emisiju: I deo, II deo, III deo                                    Pogledajte galeriju fotografija proizvoda i usluga

Predstavljamo vam poslovanje motela Lovac iz Štrpca o čijem radu govori vlasnik motela, Zoran Pečinoćević. Motel "Lovac"se nalazi u samom centru Štrpca, na ušću dve planinske reke, udaljen 200m od glavnog magistralnog puta Uroševac - Prizren. Motel raspolaže sa 10 dvokrevetnih i trokrevetnih soba sa kupatilom (kade i tuš kabine) i čajnom kuhinjom, kao i sa 2 apartmana što ukupno iznosi 28 ležaja.Objekat je sagrađen i pušten u funkciju 2008. godine. U objektu se još nalazi restoran kapaciteta 150 mesta, kao i kazino ,poker aparati, rulet, pikado i bilijar.

"Živim i radim u Štrpcu i nemam nikakve namere da se selim. Sve što smo sticali do sada uložili smo ovde i to oko 350 do 400 000 evra, naravno uz pomoć kredita. Već 15 godina držimo restoran koji je u početku bio mali ali smo vremenom proširili kapacitet i sada imamo motel. Motel ima dve velike sale, jedna koja može da ima različite namene i drugu koja je restoranska sala koja ima oko 170 kvadrata. Motel ima još dva sprata sa po oko 180 kvadrata u okviru kojih ima 10 soba i dva apartmana kapaciteta 33 ležaja. Posla nema baš dovoljno i kriza se oseća jer je i sezona skijanja bila jako slaba u poslednje vreme."

Analizirajući potrebe Štrpca i Brezovice kao turističkog centra na Kosovu Zoran je prepoznao potrebu za izgradnjom jednog kvalitetnog restorana koji će osim hrane i dobrog mesta uživanja za sve goste imati i motel koji će uspeti da kvalitetom zadovolji sve posetioce Šar planine koji se odluče za Lovac kao mesto boravka tokom odmora. Kaže da se analiza pokazala istinitom a da se uloženi trud isplatio. Motel danas poseduje i kongresnu salu što ga čini idealnim za organizovanje simpozijuma, kongresa, seminara, kao i raznovrsnih proslava.

"Ja sam analizirao dugo šta bi u ovoj situaciji mogao da radim i to na ovom prostoru kao dopunsku delatnost jer su nam plate bile jako slabe. Uz pomoć moje porodice doneo sam odluku da se krene na turizam tj. na neki turistički objekat. Bila je to najpre jedna mala kafanica sa kojom je moglo nešto malo da se pokrije ali to nije biznis koji bi mogao da donese neki profit zato što je ta kafanica radila onako prosečno ali kad odbiješ sve dažbine za komunalije i plate radnicima ostajale su samo mrvice i zato nam je hvalio restoranski prostor za veće proslave do 150 mesta. Sada smo to postigli i organizujemo tako razne proslave i osećam da biznis već polako kreće. Imamo odličan smeštaj i tu vidim svoju šansu je u Štrpcu nema sličnog objekta možda ni u Župi. Ima objekata ali nisu baš tako kompaktni kao ovaj moj jer su svi nešto dograđivali. Počeli smo da radimo i reklamni materijal i već smo počeli da primamo ljude na prenoćište, zatim imamo razne seminare evo baš danas mi dolazi jedna grupa iz Prištine."

Zoran je kako kaže Motel Lovac uspeo da sagradi isključivo preko kredita jer donacija a ni povoljnih kredita ni pomoći nije bilo ni iz Srbije a ni sa Kosova.

"Neku veliku ušteđevinu nisam imao. Onda sam kroz kredite sve ovo napravio i koje i dan danas imam i to oko 3300 evra mesečno. To je velliki novac koji mora da se isplaćuje,nešto odradi motel a nešto prikupimo ja i supruga s obzirom da smo zaposleni u srpskim firmama ona ima malo manju a ja stvarno imam dobru platu oko 800 evra mesečno i sakupimo 1000 evra zajedno i tako da se borimo dosta dobro. Takođe idemo iz kredita u kredit i time pokrivamo ovaj ciklus dok se ne završi i nadam se da će za godinu dva da se izađe iz te krize."

Konkurisao je nekoliko puta kod Fonda za razvoj i ministarstva za Kosovo i Metohiju ali je odgovor uvek bio isti- ne ispunjavate uslove, kaže Zoran.

"Ja zaista ne znam koje oni uslove traže. Mi smo tri, četiri puta konkurisali i tražili da pošteno vratimo taj kredit i da osim toga zaposlim najmanje još tri radnika i da im plaćam doprinose u narednom periodu. ne znam ali verujem da to sve ide preko nekih veza tako da sam baš nezadovoljan sa njihovim odnosom i saradnjom sa nama. Sad kad pomislim koje smo pare potrošili na te silne papire, koštalo je mnogo a nisu nam odobrili ni jedan kredit. Mislim da nemaju dovoljno sluha za nas koji smo ovde ostali i želimo ovde da živimo i da ovde ulažemo."

Restoran nudi domaće specijalitete (dimljena rebra na kajmaku, meso na seljački nacin, jagnje ispod sača, šarske sireve i slično) kao i raznovrsne specijalitete drugih kuhinja.Za goste u sezoni skijanja organizovan je prevoz do ski centra koji je udaljen 14 km.Gosti su kako nam je rekao Zoran i fizička i pravna lica podjednako.

"Tu su ove međunarodne organizacije OSCE, ICO, koje često ovde organizuju seminare i sa njima jako dobro prođem, zatim tu su dve opštine, kosovska i srpska ali vrlo dobro sarađujem i sa firmama koje posluju na ovom našem području. Nadam se da će vremenom da se pojača priliv gostiju i mislim da će za godinu dve da bude uhodana šema od koje će moći da se realno živi i realno radi i privređuje."

Motel je izuzetno pogodan kako za zimski tako i za letnji turizam. U letnjem periodu motel organizuje izlete u prirodi sa ručkom i šetnjom kroz borovu šumu. Ceo restoran kao i motel odlikuje se enterijerom koji je rađen u drvetu što gostima kako nam je rekao vlasnik motela daje toplinu.

"Sve ovo su radila dva majstora odavde iz Župe i njihova je ideja bila da sve ovako izgleda i mislim da je urađeno solidno. Potrošeno je mnogo novca jer sam oko13 hiljada evra dao samo za njihov rad a sve je bio moj materijal tako da je mnogo para uloženo sve ovo za drvo. Ja sam išao na drvo jer planinski stil traži toplinu, i mislim da sam bio u pravu jer su ljudi baš zadovoljni jer drvo ima dušu ima toplinu. Ja sam to hteo oni su to uobličili i mislim da su korektno odradili posao."

Problema, kao i u svakom privatnom poslu ima dosta ali postoje osnovni problemi koje, kako kaže Zoran, odvaja pivrednika na Kosovu od privrednika iz celog sveta.

"Osnovni su problemi nabavka robe, sloboda kretanja, nedostatak struje. Problema je bilo mnogo i izborili smo se nekako a sad se to malo stabilizovalo mada i dalje imamo velikih problema oko vođenja firme. Imamo takoreći dve firme u jednoj, kosovsku i srpsku, plaćamo doprinose ujedno i srpskoj firmi i ovamo na Kosovu a sada kreće i oporezivanje tako da teško može čovek sad da se izbori sa ovom situacijom. Teško je biti privrednik na teritoriji gde tržište nije stabilizovano, gde propisi još nisu uokvireni a pogotovu je teško u našim sredinama koje su još osetljive na nacionalne probleme. Teško je nabavljati i robu jer se pritisak vrši na razne načine da što više para uzmu na račun oporezivanja. Videli ste ih i danas ovde i videli ste da mere svaki kvadrat motela. To su sve velike dažbine i nameti i teško čovek može da se izbori sa svim tim ali u neko dogledno vreme očekujem stabilizaciju i kretanje u normalan rad i život."

Posebno je teško uvoziti robu iz Srbije zbog svih procedura na administrativnim prelazima a Zoran je sa tim problemima suočen stalno jer hranu i robu uopšte za svoj restoran nabavlja iz Srbije.

"Ja često putujem do Raške i Kraljeva da nabavim kvalitetno meso za restoran jer se ovde teško dolazi do kvalitetnog svinjskog mesa pre svega. Prvo troškovi putovanja su veliki, onda imamo našu granicu koja kontroliše pa imamo kosovsku granicu koja kontroliše i kada sve te troškove sakupiš dolaziš do nekog iznosa po kome ne možeš da formiraš realne cene."

Pored problema sa uvozom robe Zoran kaže da svim privrednicima na Kosovu veiki problem predstavlja tržište što je kako navodi posebno izraženo u Štrpcu zbog slabog razvoja turizma u poslednjoj deceniji.

"Osim nabavke i nestabilnog tržišta problem je što ništa ne može da se planira. Turizam je na Brezovici skroz zamro i nemoguće je planirati razvoj jednog malog preduzeća kao što je moj Motel. Nemoguće je planirati broj gostiju, obrt novca. Ja kao što sam rekao uredno vodim i srpsku firmu i tamo plaćam doprinose i uredno kosovsku firmu i to su dvostruka oporezivanja, to je celo knjigovodstvo koje mora da se vodi i to košta naravno. Pa i status Kosova nas još pogađa jer još ništa nije rešeno. Nadam se da će sve to jednoga dana da se stabilizuje i da krenemo jednim normalnim radom i zakonskim oporezivanjem po šablonu koji će da funkcioniše na celoj teritoriji i podjednako za sve."

Uprkos svim problemima Motel Lovac uspeva da zadrži balans u cenovniku.

"Ide se na to da promet nekako bude povećan da bi ti troškovi mogli da se pokriju. Uglavnom idemo na češće iznajmljivanje restorana za proslave. Ide dosta teško ali izdržaćemo nekako. Ja trenutno upošljavam šest radnika i za njih četvoricu uredno plaćam doprinose jer sam neke sad zaposlio i još su na onom probnom radu ali i njima ću uskoro da počnem da uplaćujem jer sam zadovoljan njihovim radom."

Zoran Pečinoćević je rekao da je nezaposlenost u Štrpcu velika i da interesovanje među mladim ljudima za posao ima naročito kada je reč o ugostiteljstvu.

"Ima dosta mladih ljudi koji nemaju posla i na ovom prostoru je izuzetno teško kada je zapošlajvanje u pitanju. Ovde funcioniše ugostiteljška škola uokviru koje imamo odeljenja za kuvare i konobare. Tako da svake godine ta škola isškoluje tridesetak takvih mladih ljudi. Tako da što se ugostiteljstva tiče nema problema jer uvek možete da nađete stručne mlade ljude za ovaj posao. Moj radnik mora da poseduje sve kvalitete koje treba da poseduje konobar. Mora pre svega da zna da radi, da bude uslužan da bude komunikativan da zna jezik po mogućstvu i engleski i albanski. Mora da svoj posao radi na korektan način."

Inex ski centar Brezovica poznati turistički centar na severozapadnoj strani planine Šare jedinstven je sportsko - rekreativni kompleks na nadmorskoj visini od 900 do 2.500 metara. Turizam se na Brezovici razvijao uspešno do 1999.godine i Zoran taj period naziva zlatnim.

"Ranije je Brezovica bila putna turista i svi restorani su bili puni i naravno da je bilo prometa. Ja sam pogotovu tri meseca zimi radio odlično i to sa malim restoranom sa 40 do 50 mesta. Druga je stvar, tada smo imali jednu stabilnu državu iza sebe uredne papire, uredno plaćanje poreza i doprinosa i osećali smo neku sigurnost čak i kada se išlo za robu, sve je obavlajno bez problema."

Zoran ima dugoročne planove za svoj Motel ali mu je za početak pomoć potrebna kako bi završio u potpunosti objekata. Nije za donacije već za pomoć u kreditu koji bi ureno vratio.

"Taj kredit bi mi baš dobrodošao da se uradi klimatizacija i rashladi sistemi u celom objektu i još sitnih stvari koje treba dopuniti kao što je profesionalna ugostiteljska oprema, stolovi frižideri, veš mašina itd. Baš sam zato ogorčen na ove iz Fonda za razvoj zašto nas tri puta odbijaju. Sin je recimo otvorio firmu pre godinu dana i konkurisao za kredite za početnike "Prva šansa." I ništa. Otvaranje firme nas je koštalo nekih hiljadu evra plus dažbine i na kraju ništa."

Vlasnik Motela Lovac Zoran Pečinoćević kaže da se nikada nije pokajao što je uplovio kako kaže u ovu vrstu biznisa.

"Ja volim ovaj posao i nikada se nisam pokajao čak mislim da unapredim posao i u narednih nekoliko godina kad finasijski smognem snage hteo bih da odradim depadanse, znači smeštaj bez restorana jer mi je jako potreban veći kapacitet da bih mogao da smestim recimo dva autobusa jer sa tridesetak mesta koliko sada imam nemoguće je to ispuniti. Kada čovek kreće u ove vode mora profesionalno i do kraja da ide i nema odustajanja. Ja i dalje idem napred uz veliku podršku moje porodice i to me tera da radim i stvaram još više."

Uspeh u poslu se kako nam je rekao Zotan sagledava kroz poznanstva koja čovek stekne baveći se tim poslom. Zato on sa sigurnošću tvrdi da je uspešan čovek. Ipak kaže da je u Štrpcu teško živeti ali je mladima najteže jer nemaju nikakvu alternativu za opstanak.

"Izuzetno je teško za sve a za mlade ljude pogotovu jer nemaju baš neku blistavu perpektivu. Tek ako gore turizam zaživi i ako se ova privatizacija završi na neki realn način onda bi došlo do zaposlenja 300 do 500 ljudi i time bi se malo poboljšala finansijska situacija u celoj Župi. Ali to ide jako sporo i mladi ljudi se sele a inače odliv stanovništa je iz dana u dan sve veći i veći u inostranstvo naročito."

Srećan je kako kaže što je stvorio kapital koji će njegovu decu vezati za Štrpce jer će moći da se bave istim poslom i da ga vremenom usavršavaju.

"Ja sam deci rekao da sami biraju svoj put ali sam to odradio dvosmisleno zato što ih vežem sa ovim ulaganjima ovde. Ja to radim da bi njima stvorio materijalnu bazu jer gde god da žive oni će 1000 evra imati mesečno od ovog objekta. Ja želim da oni napreduju ali ne znam gde bi išli jer kako će čovek da negde ode i da krene od nule a ja sada nisam u mogućnosti da im kupim stanove i lokale po Beogradu ali zato ovde imaju sve uslove za jedan normalan život i rad."

I za kraj savetuje- za biznis je potrebna hrabrost, odlučnost i upornost.

"To su tri osnovne stvari za biznis i bez toga nema uspeha u poslu. Kroz moj primer možete da vidite jer sam uložio veliki novac ovde jer smatram da sam napravio bazu za rad cele porodice jer decu nemam gde da zaposlim pa zašto da im onda ne omogućim da rade u svojoj firmi gde će uvek imati bolji dobitak od rada u nekoj firmi za neku prosečnu platu. Mislim da su i oni zadovoljni i zato je perspektiva mladima realizovanje ideja, da sami nešto smisle da uđu u investicije u kredite i da odrade neke poslove. Treba imati ideje ali je za sve potrebna i pomoć države naravno. E sada ko uspe uspeće."

Na Brezovici ali i u Štrpcu postoje mnogi Hoteli, Moteli i restorani. Najveći broj njih je u privatniom posedu ostali ugostiteljski objekti su u fazi privatizacije. Zašto smo u mnoštvu tih objekata izabrali baš motel Lovac uverićete se ukoliko budete gosti gazdi Zoranu Pečinoćeviću.

Kliknite ovde za adresar sa kontakt podacima