Braća Bojović - "Sveti Toma" - Leposavić

Slušajte emisiju: I deo, II deo, III deo                          Pogledajte galeriju fotografija proizvoda i usluga

Danas u emisiji predstavljamo privatnu firmu iz Leposavića u vlasništvu braće Bojović. Ovi mladi ljudi, puni entuzijazma, otvorili su posle rata pekaru u Leposaviću i do danas širili posao, upošljavali ljude i razvijali sopstveni biznis. Danas je njihova prekara koja nosi naziv "Sveti Toma" u Leposaviću jedna od najuspešnijih pekara koja ima najveći broj mušterija u ovom gradu na severu Kosova. O početcima, uspesima i problemima tokom dosadašnjeg poslovanja za našu emisiju govori jedan od braće Bojovića, Aleksandar.

"Bavim se proizvodnjom hleba i peciva zajedno sa mojim bratom i sve to držimo ortački. U Leposaviću se nalazimo u ulici "24. Novembra" preko puta Više Ekonomske škole ili stare Robne kuće, znači u užem centru grada. Proizvodnjom se bavimo od 01.marta 2004.godine. Poslujemo sasvim solidno. Kada smo uzeli te mašine one su i tada bile polovne pa sada želimo da probamo da ih zamenimo da tražimo neku pomoć pre svega neki kredit iz Ministarstva za Kosovo i Metohiju ili Fonda za razvoj kako bismo usavršili proizvodnju jer se svakoga dana sve osavremenjuje i mi kao privrednici moramo da pratimo te savremene trendove."

Pekara Sveti Toma je po Aleksandrovim rečima nastala kao proizvod dugogodišnje ideje u momentu kada u Leposaviću nije postojala ni jedna ozbiljna firma koja se bavila tom delatnošću. Državne pekare su slabo radile a privatnih skoro da nije bilo. Znali su da će početi neki biznis a pekara je bila pravo rešenje te 2004.godine.Kaže da ih je u ovom poslu održala samo upornost i jaka volja da žive od sopstvenog rada.

"U Leposaviću je tada imalo svega. Imala je državna pekara ali ona nije imala tu tehnologiju za proizvodnju kao što bi mi mogli da radimo tako da su državne pekare vremenom propadale. Mi smo tako uhvatili taj raskorak pa smo kupili neke mašine koje su potrebne za to i krenuli smo u proizvodnju. Prvo malo lošije a onda sve bolje i bolje onda smo uhvatili jedan tok koji se nije menjao. Malo smo se uplašili, januara, februara i marta meseca ove godine ali to je u vezi krize i uopste je teška godina, sad se to već stabilizovalo. Sve ono što je bilo ružno smo skoro zaboravili, ali je svakako bilo teško. Rano smo ostali bez oca pa nam majka dosta pomaže i bili su komentari nekih profesora u smislu da smo bili uporni i da smo uspeli. Lokacija nam je bila na dobrom mestu mogli smo da otvorimo neki Super Market ili kafić ali nismo hteli. Razmišljamo sada da ubacimo i smrznuti program ali kada bi nam neko dao kredit pa mi to da vratimo kao što smo i do sada redovno vraćali i nismo imali problema mnogo bi nam značilo."

Iako rade uspešno i vredno Bojovići teže ka modernom pa im je nabavljanje tih mašina preko potrebno kako bi unapredili proizvodnju i povećali kvalitet usluga i kapacitet proizvodnje pekare "Sveti Toma".

"Bili bi nam dovoljno oko 1,5 do 2 miliona dinara da sve usavršimo i da nekih desetak godina budemo u trendu jer ove su već sedam godina kod nas a već su bile pet, šest godina kod nekog drugog vlasnika i prilično su stare. Ove mašine mogu da koriste svrsi ali su stare. Tako da bi mi sa tim novcem bili u trendu a možda bi uspeli da sa povećanjem kapaciteta proizvodnje odemo malo i na centralno Kosovo gde žive Srbi npr. u Gračanicu, Čaglavicu. Ne bi mogli da idemo do Štrpca ili Raniluga ali bi mogli da snabdevamo prodavnice na centralnom Kosovu pa čak i studentske centre. Mi smo firma koja plaća radni staž radnicima, plaća porez na dobit, radimo završne račune, poreske bilanse i bilanse uspeha. Ja bih stvarno želeo da nam neko izađe u susret da dođe i pogleda šta mi radimo i da sve proveri. Mi nismo firma koja lažno priča jer sve to može da se vidi."

Aleksandar kao problem navodi pronalazak dobrih majstora za rad u pekari. Tokom sedam godina rada smenjivali su se, odlazili i dolazili razni majstori u pekari. Sada su konačno uspeli da uposle dobre pekare koji garantuju kvalitet.

"Trenutno imamo dva majstora koji se bave proizvodnjom peciva. Jedan je iz Gračanice, on je dobar radnik a ranije smo imali raznih problema, dolazili su razni pekari. Takođe radi i jedna devojka a ostalo su prodavci, a imamo i vozače. Koliko imamo ponuda do Mitrovice da vozimo a mi nemamo kapacitet. Mi smo trebali da radimo obrnuto mala prodaja a velika proizvodnja, ali može to da se i sada popravi."

Aleksandar kaže da je pekara "Sveti Toma" jedna od malobrojnih koja je uredno registovana i koja kroz uplatu radnog staža osigurava svoje zaposlene. Pored toga pekara "Sveti Toma" bavi se i distiribucijom hleba i peciva na severu Kosova.

"Firma je registrovana 24.11.2004.godine u Srbiji i od tada je uvek rađen završni račun a ispunili smo i obavezu po kojoj je morao da se plati porez za 2008.i 2009.godinu i o tome imamo validne dokaze. U Leposaviću imate skoro 14 firmica i radnjica koje se bave proizvodnjom hrane a od njih samo su, ja mislim, tri prijavljene a samo mi vodimo knjige i samo mi plaćamo radni staž i to za šestoro radnika. Mi krećemo sa distribucijom iz Leposavića i to najpre distribuiramo u Sočanici onda u Žerovici kod škole jednu radnju, zatim u Zvečanu u Mitrovici. Dakle, imamo dosta prodavnica kojima distribuiramo hranu ali dešava mi se često da nemam dovoljno za sve. Zato smo bez obzira na pomoć planirali da kupimo jednu peć koju ćemo uskoro pokrenuti a sa njom i povećanje proizvodnje."

On kaže da im prepreku u radu predstavljaju upravo te neregistrovane firme koje rade bez ikakve kontrole i sankcija.

"Dosta firmi radi nelegalno, ljudi stave trafiku gde hoće nemaju ni vodu ni ništa. Mi bismo voleli da uposlimo što više radnika bar nekih petnaestak pa bi im uplaćivali i radni staž. Jer ima i onih koji dođu pa im nešto ne odgovara i odu, a kada se uplati radni staž I napravi ugovor sa njima tada su vezani mogu da odu ali snose neke posledice. Treba da se reši da ne može da otvori firmu ko hoće, da mora da ima uslove. Od skora kad otvoriš firmu agencija za privredne registre te prijavi na zavod. I ti si u obavezi da uplaćuješ. Ne možeš da otvoriš firmu kući i da ti papiri sede, sada mora da se plati porez, zdravstveno osiguranje a to je opet jedan korak koji je odličan. Ja mislim da će vremenom da, kao što ste vi došli i pravite emisiju da dolaze neke stručne ekipe i da obilaze ljude i vide šta se i kako radi i po nekoj selekciji da odrede kome da se daju pare a kome ne. Znam da bi tako mnogi odustali od poslovanja. A ti isti ljudi samo prave probleme jer otvaraju trafiku i rade sami a kada ne bi ta trafika postojala mi bi zaposlili primera radi dva radnika više."

Po Aleksandru za takvo stanje kriv je neuređen sistem vladavine što je, po njemu, sve posledica ratnih dešavanja u pokrajini. Narod je gubitkom posla najmanje kriv za to jer svako gleda da nekako preživi ali ipak i svako ponaosob mora da vodi računa o svojim postupcima.

"Svi se bore i ja nemam ništa protiv njih niti sam ljubomoran samo kažem šta bi bilo bolje. Kad sam radio u Obiliću na kopu i nakon otvaranja firme ja sam sam istupio otuda. Nisam hteo i tamo da uzimam i ovde da radim. Rešio sam da se bavim privatnim poslom i zato odlazim. Kada bi svi tako savesno radili onda bi nam bolje bilo. Kada bi svi samo po malo poveli računa o svemu. Mi možemo sami da se organizujemo ne treba nam niko. Ne treba nam ni Evropska Unija ni Srbija u svojoj kući možemo sami da rešimo problem."

U Pekari "Sveti Toma" ima svega, od hleba i peciva pa do pića i pica. U ovoj pekari jedino možete naći i kragujevački jogurt koji braća Bojović regularnom procedurom uvoze iz Srbije.

"Imamo sve vrste peciva, picu radimo na parče, imamo burek i neke vrste kolača. Bavimo se distribucijom jogurta iz Kragujevca već šest godina.Papirološki je sve kako treba i papire vraćemo da bi ljudi koji nam daju bili oslobođeni PDV-a da nemaju probleme."

Čest prelazak administrativnih prelaza i naplata carine ovim momcima ne pada teško jer sve gledaju sa pozitivne strane. Kažu da rade sa uverenjem da je to u skladu sa pravilima Republike Srbije i ta pravila kao privrednici nikada neće izostaviti tokom svog rada.

"Mi smatramo da je to država Srbija, i tu ne treba da bude carine, ali sa druge srtane ne bi mogli svi da uvoze kako oni hoće. Sada Srbija dozvoljava da skines PDV na fizičko lice a to ugrožava tržište. A ranije plaćala se carina, pa su ljudi radili legalno sada ne. Moram da vam kažem jedan slučaj kada sa, znači putovao iz Kruševca prema Brusu zaustavila me je radarska kontrola MUP-a Republike Srbije prekoračio sam brzinu i kriv sam. Nisu mogli ni da mi napišu prijavu ni da idem u banku nego su nas smatrali kao strane državljane. Ja, supruga i malo dete smo bili u sudu više od tri sata. I ako živim na Kosovu, po njima ja sam strani državljanin. MUP se odlučio na takvu odluku bez ozira što sam Srbin sa Kosova. To nije lepo od države Srbije, a nije lepo ni to da Albanci stavljaju carinu na našoj zemlji i ja stvarno neznam šta je tu dobro i šta se dešava."

Konkurencije se ne plaši jer smatra da je pekara "Sveti Toma" po mnogo čemu specifična. Uspeh bez tuđe pomoći, donacija i kredita je samo jedan od razloga koji ih razlikuje od drugih privrednika.

"Nema neke mrzovolje, ali nema ni saradnje. Mi smo ranije sarađivali sa Žito Produktom i radili smo burek za njih ali to je prestalo i nema neke saradnje sada sa drugim pekarima jer kao što znate ovde nema ni Unije pekara kao u Srbiji. Mi nismo imali ničiju pomoć ovo je sopstveni rad od sopstvenih sredstava. Dok smo podigli objekat dugo smo se mučili, a posle smo čekali tri meseca dok smo preko prijatelja uzeli na odloženo opremu tj. jedan deo opreme. Jedan deo je plaćen odmah, a drugi pre roka. Onda sledi duga istorija... krediti prvo u Rajfajzen banci pa u ProKredit banci. Došao jednom Nenad Popović kada je bio DSS na vlasti i obećavao neke pare a mi predavali projekte pa smo i Ministarstvu za KiM predavali isto tako prošle godine i Fondu za razvoj ali ništa od toga. Dobru saradnju imamo samo sa Nacionalnom službom za zapošljavanje. Njima je sada postavljen novi direktor koji je stvarno vredan i dobar momak pre svega pošten i gleda da novac ode uvek tamo gde treba."

Dakle konkurencije se ne plaše ali im je tokom sedam godina rada pa i danas najviše smetalo neuređeno stanje na fakultetima u Leposaviću. Jer kao i svaki privrednik on to posmatra iz ugla biznisa i objašnjava.

"Moram da kažem da je Studentski centar, prištinskog univerziteta izdvojen sa tri ispostave svog fakulteta u Leposaviću i to Viša ekonomska škola sa tri godine studija, zatim DIF, i Učiteljski fakultet. Znam da je tu velika korupcija od strane profesora jer je lakše đacima da dođu i daju pare nego da žive ovde, da stanuju i da i nama prave posao.To je ranijih godina bilo ali sada im je lakše da dođu i daju 100 evra da polože ispit da im bude sigurno nego da u Leposaviću plati stan, hranu, sada i struju. To im se ne isplati i zato mu je bolje da izdvoji 100 evra za ispit. Studenata nema. Dolaze samo oni što su na budzetu a to je 50, 60 na svakom fakultetu i to je sve. Da bi mi svi ovde lepo živeli i da bi normalno funkcionisali da bi to sve bilo kako treba mnogo stvari treba treba rešiti, pre svega treba rešiti kome pare treba da se daju kroz kredit, da se osnivaju prave firme a ne trafike, da se studenti koji se već vode da su tu zaista tu i budu, da policija boje radi svoj posao bez obzira čija je i kakva je kako se ne bi dešavali problemi, Sud da radi svoj posao i još par važnih sitnica koje hitno treba rešiti. Kada bi se napravila bolja struktura vlasti i kada bi se to rešilo u Beogradu i kad bi to preuzelo ministarstvo za Kosovo i Metohiju da to sve krene normalnim tokom verujte da ne bi trebala nikakva pomoć od Srbije kao što su duple plate i sl."

S obzirom da su vrlo rano ostali bez ova, Aleksandru i Slađanu je majka bila najveća potpora u životu pa i danas tokom bavljenja ovim biznisom. Njena simbolična pomoć svodi se na rad u pekari kada je to potrebno i kada radnici imaju neodložne obaveze. Zato bi, kaže Aleksandar, unapređenje proizvodnje uz pomoć kredita kojim bi bila kupljena nova oprema Pekari Sveti Toma bilo omogućeno i da uposli još radnika.

"Sigurno bi tada zaposlili dva vozača. Jedno vozilo da ide do Gračanice, jedno za Mitrovicu. Mi već ne idemo prema Lešku dole. Ne idemo zato što ne možemo da postignemo kapacitet i još u Mitrovici ima mnogo radnji. Mogli bi na primer i da konkurišemo na tenderu za studentski centar i za dečije vrtice. Što da ne konkurišemo to su opet nova radna mesta. Treba nam ljudi u proizvodnji, na pakovanju da razvoze. Mi za šest godina nikada nismo zakasnili sa platom ni jedan dan. Znači za nas neće da ima za njih mora da ima."

Pored kvaliteta usluge, dobre ponude pekara "Sveti Toma" brine i o higijeni u proizvodnji, samom objektu ali i slanjem svojih radnika na redovne sistematske preglede što pokazuju sanitarne knjižice koje poseduju četiri radnika u proizvodnji peciva u pekari.

"Imamo sanitarne knjižice za radnike, imamo trenutno za njih četvoro. Higijenski zavod je dolazio, uzimali su nam briseve tako da smo to odradili. Nismo za sve radnike zato što to košta pa kad nece ovi ostali da daju pare što mi da damo. A on ti je na primer nezdrava konkurencija , tu je pored tebe i on ništa ne radi, a što bi ja radio. Bolje da skupljam neki novac da ulozim za neku mašinu.Ipak verujem da će sve biti kako treba."

Prateći modne trendove i potrebu na tržištu, braća Aleksandar i Slađan Bojović rade i na distribuciji bilborda na severu Kosova.

"Imamo bilborde i trenutno sarađujemo sa KFOR-om i njima smo dali nekih tri, četiri kompletna bilborda. Imamo dobru saradnju sad smo počeli i sa nekim privatnicima iz severnog dela. Planiramo da stavimo jedan na ulazu granice, zatim jedan kod crkve u Leposavicu i u Drenu, to je na putu prema Rudniku i na Ibarskoj magistrali koja vodi ka Raški."

Bojovići se radom sa bilbordima bave već tri godine i kažu da i tu planiraju proširenje tržišta.

"Sarađujemo sa KFOR-om, oni nam daju štampu i mesečno nam plaćaju. Oni naprave svoj program i sa njima saradnja ide dobro. Sad nemamo kapaciteta, trebamo da napravimo još nekoliko komada da naručimo i ponudimo još nekim ljudima i imaće dosta posla od toga. Ali tri godine ništa nismo imali, bili smo kupili i čekali, čekali dok nešto naiđe. To sad vec postaje trend. U Srbiji je to krenulo pre petnaest, dvadest godina a kod nas sve kasni. Radimo po principu tako što u Beogradu urade bilborde, a zemljište tražimo od opštine i platimo, ali to nije skupo nekih 5-6 hiljada dinara za zakup zemljišta. Imamo registrovanu firmu i gore smo morali da registrujemo. To je ista firma sa proširenom delatnošću."

Da bi čovek krenuo u privatni biznis mora prvo da dobro razmilsi i odabere jednu od mnogih ideja koje se svakom čoveku željnom biznisa javljaju na početku. Kada imate ideju, kaže Aleksandar, sve ostalo dolazi samo po sebi, jer radite uporno u ostvarivanju upravo te ideje.

"Treba da ima prvo neku ideju i da veruje u tu ideju. Kad krene da ne staje nego da ide dalje i da bude uporan. Nešto u životu mora da se radi ako želiš da uspeš moraš da radiš. Ima i padova i uspona, a ja savetujem samo da prvo dobro razmisle i da ne staju. Nema kolebanja u poslu može i da ne krene, neće pa neće ali samo upornost i mora da krene."

Aleksandar i Slađan Bojović pozivaju sve zainteresovane ulagače da posete pekaru "Sveti Toma" u Leposaviću i uvere se u kvalitet rada. Jedino je po njima to način da im neko pomogne jer sebe smatraju skromnim momcima koji nemaju veze u politici, ni ljude koji mogu da lobiraju za njih. Uzdaju se u svoje sposobnosti i to im je kažu najvažnije ali pomoć nikada neće odbiti ako je u interesu njihovog poslovanja.

Kliknite ovde za adresar sa kontakt podacima