Bojan Jakovljević - "Kamilja" - Leposavić

Slušajte emisiju: I deo, II deo, III deo                          Pogledajte galeriju fotografija proizvoda i usluga

Danas u emisiji predstavljamo građevinsku firmu koja je poslovanjem počela da se bavi još krajem osamdesetih godina ali je ozbiljnu reputaciju među izvođačima radova stekla 1992.godine. Bojan Jakovljević iz Leposavića, jedan je od dvojice suvlasnika građevinske firme "Kamilja" koja se bavi građevinskim radovima više od dve decenije. Firma u svom sastavu ima, fabriku betona, separaciju šljunka i komletnu opremu i mehanizaciju za izvođenje građevinskih radova kako niskogradnje tako i visokorgadnje .

"Preduzeće je osnovano 1987. godine. Ono se u početku bavilo delom trgovine robe tj. građevinskog materijala a uz to radili smo i zanatske radove u oblasti građevinarstva, pre svega vodovodne i kanalizacione radove i od 1987. godine do dana današnjeg mi smo u to preduzeće ulagali, širila ga i zapošljavali ljude. Sada smo došli u jednu tešku situaciju ali uvek je i bilo teško. Nikada nije bilo lako pogotovu kada se radi privatno. U nekom vremenu pre 2000. godine čini mi se da je bilo teže s obzirom da smo u to vreme na teritoriji opštine Leposavić bili jedina privatna građevinska firma koja se bavila tim poslom i naravno da nije bilo lako ali smo eto nekako uspeli da se izborimo za jednu poziciju za koju, ne mogu da kažem da je dobra, ali u suštini nije ni loša. Uspeli smo da jedan zavidan broj ljudi uposlimo sa ovog terena, da naša firma hrani na desetine porodica koje ovde žive tako da je i sada teško. Privatni posao je takav, nekad ga ima nekad ga nema."

Najveća podrška u osnivanju firme pružalo je rukovodstvo ali ponajviše radnici koji su bili angažovani na građevinskim poslovima. Bojan kaže da su ti radnici ovu firmu shvatili kao svoju drugu kuću i u nju uložili sve svoje kapacitete kako intelektualne tako i radne.

"Tako da smo se oslanjali isključivo na sopstvene resurse. Od pomoći sa strane ili u smislu države ili opštinskih vlasti koje su u jednom vremenu bile jedne u drugom vremenu druge imali smo vrlo malo pomoći. Sve što smo uspeli da stvorimo uspeli smo uz pomoć sopstvenih sredstava, gotovo ništa iz kredita ili bar malo toga, tako da to što smo uspeli da stvorimo uspeli smo isključivo svojim zaslugama. Jedan deo radnika ima stalni radni odnos, najveći broj radi honorarno s obzirom da je građevinarstvo takva delatnost da su radovi mahom sezonski, da se ljudi primaju prema potrebi i u zavisnosti od posla. Jedan deo ljudi, koji su radili pre svega u Trepči i u tim velikim sistemima a ostali su bez posla, našlo je uhlebljenje kod nas tako da su to ljudi koji su mahom za našu firmu radili. To su pre sveka rukovaoci građevinskih mašina, majstori različitih profila i struka koji se uglavnom sami javljaju u vremenu kad imamo posla, iako je danas posla sve manje. Ali mahom se ljudi sami javljaju za posao."

Jakovljević tvrdi da je posla za građevinare na Kosovu malo jer je državna koncepcija prema Leposaviću i okruženju potpuno pogrešna. On smatra da je delom odgovorna i Privredna Komora Srbije koja se podelila na dva ogranka, Privrednu komoru Kosova i Metohije i Privrednu komoru Srbije od kojih se, kako kaže, ni jedna ne bavi problemima srpskih privatnika na Kosovu. Iako ne pripada vladajućoj političkoj strukturi on veruje da politiku nikada ne treba mešati u biznis ali je to, kako navodi, deo života.

"Država se pre svega bavi pokušajem da napravi neki socijalni mir i u tim pokušajima jako puno greši. Ulaganja koja se vrše na ovom našem prostoru ovde se usmeravaju na potpuno pogrešne stvari. Od jedne dobre količine novca koja je sve ovo vreme posle rata dolazila ovde na ovaj prostor ja neznam za slučaj da je neko sredstvima tih ulaganja uspeo da napravi neki proizvodni pogon ili bilo šta drugo gde bi se ljudi uposlili. Ta ulaganja su bila mahom infrastrukturna. Moram i to da kažem. Taj podsticaj koji daje država odnosno Ministarstvo za Kosovo i Metohiju deli se po partijskim linijama tako da ništa ali bukvalno ništa od proizvodnje nema čak i to što smo imali od proizvodnje, kao što je Leposavić koji je imao jednu zavidnu sluku fabrika, da tako kažem od svih tih 10, 12 fabrika koje su postojale ovde, mislim da jedino radi "Lola" u Lešku i više ne radi ni jedna. To je jedan razlog, i drugi razlog je što je nama tržište mnogo skučeno. Nama se sva delatnost sada svodi, bilo da se radi o proizvodnji neke robe ili o uslugama, faktički samo na sever Kosova i Metohije. Mi nemamo mogućnosti da radimo u centralnom delu Srbije zato što smo izbačeni iz sistema PDV-a što vam automatski onemogućava da poslujete i obavljate bilo kakve poslove jer nemate taj takozvani PDV broj ."

O problemima privatnika sa severa Kosova donekle brine i Udruženje privrednika sa Kosova čiji je Bojan predsednik ali je, kako je rekao, i tu ponestalo elana pa ono skoro da i ne funkcioniše.

"Rad ovog Udruženja se svodi mahom na neke proteste u trenutcima kad imamo probleme vezane za one administrativne prelaze i na neka traženja od nadležnih organa da nam reše probleme koje imamo. Ne mogu da kažem da postoji neka organizovana grupa i da udruženje ima neki svoj smisao koji bi trebalo da ima. Razlog tome je što živimo na ovom prostoru, vidite i sami kakav je, ljudi su izgubili ne volju za udruživanjem, nego su maltene izgubili i volju za životom tako da su se svi zatvorili u neke svoje zidove, svako gleda kako će da preživi neznajući da jedino ako se udružimo i ako zajednički natupimo možemo da imamo neki rezultat. Ja sam se dosta trudio oko toga ali to jako teško ide."

Građevinska firma "Kamilja" registrovana je u Srbiji i poseduje srpske papire za poslovanje i uvoz građevinskog materijala. Bojan kaže da veruje da su srpske firme sa Kosova koje su registrovane u Srbiji izuzete iz sistema PDV-a iz tada iskrene namere države da izbegne dvostruko oporezivanje.

"Što se samih papira tiče, papiri su jedni ali je sama procedura obrade tih papira jako spora. Vi ste svedoci i sami da ko god dole krene vi uvek vidite na prelazu u Rudnici, na punktu organa Republike Srbije, po 20, 30, 40 kamiona čeka na prelaz dok se ti papiri obrade i dešava se da ljudi sede u kamionima i po tri dana da ne mogu da pređu taj prelaz što naravno usporava sve ostalo, pravi troškove i sve što ide uz to. Ta će carina svakako još više napraviti problema privrednicima ovde jer ćete onda imati jednaku kontrolu i na tom administrativnom prelazu u Jarinju. Mi smo svojevremeno kao Udruženje privrednika dali predlog i uputili to prema Vladi Srbije pa čak i prema nekim međunarodnim organizacijama u Prištini po kome bi se taj problem rešio vrlo jednostavno i lako da je imalo volje i interesovanja. Taj predlog je u suštini sadržao to da mi u Srbiji kada kupujemo robu platimo PDV i da taj PDV ide na jedan poseban račun a onda vlasti u Beogradu, ministarstva ili Vlada da naprave kompromis sa međunarodnom zajednicom odnosono UNMIK-om na Kosovu i Metohiji i da se onda ta sredstva od tog PDV-a usmeravaju iz Beograda prema Prištini. Na taj način bi mi obesmislili postojanje i jednog i drugog punkta na tim administrativnim linijama. Nažalost nije imalo interesovanja da se o tome malo bolje razmisli a to je bio način da se pre svega spreči to zašta nas najviše prozivaju a to je da se bavimo švercom, da koristimo to oslobađanje od PDV-a da bi švercovali robu što naravno nije tačno."

Šverc robe je, po njemu, komplikovana stvar koja nikako ne može biti jednostrana.

"Jer gro robe otuda ovamo ide a nezna se kada neko švercuje ko je taj. Tu pre svega mislim na naftu i naftne derivate za koje se ljudi koji to odavde rade prozivaju da švercuju što je nemoguće da vi u refineriji nafte u Pančevu natovarite naftu ili bilo koji naftni derivat i da ga prošvercujete ako vam to neko ne omogući tamo. To je koliko do juče bila državna firma koja je de- facto robu slala Kosovo i Metohiju. Imamo sada nekog kome ne odgovara da se to stanje uredi upravo zato što su tu profiti dosta veliki."

"Kamilja" je poslednjih godina na većini poslova bila angažovana kao podizvođac radova zbog kako navodi neuređenosti u procesu raspisivanja tendera.

"Kako se koja vlast u opštini smenjivala tako je, da kažem, dovodila "svoje izvođače radova" i onda smo mi u najvećem broju slučajeva bili prinuđeni da radimo kao podizvođači radova kod tih ljudi. Mi smo i tada a imamo i sada dovoljno opreme, i jedni smo od retkih ovde koji imaju dovoljno opreme i kvaliteta i znanja da te građevinske poslove odradimo pa onda su pojedine firme koje dobiju poslove prinuđene da nas pozovu da im pomognemo da te poslove odrade. Nešto od tih poslova smo u nekom vremenu dobili i na nekim tenderima ali poslednjih godinu do dve dana toga gotovo i da nema. Znači raspisivanja tendera nema. Vi imate konkretno ovde u Leposaviću primer da je u predizbornoj kampanji uloženo, mogu slobodno da kažem stotine hiljada ako ne i miliona evra zarad ostvarivanja nekog izbornog rezultata. Međutim, ono što pouzdano znam jeste da tenderi nisu ni bili raspisivani pa su pošto se sve završi ti tenderi naknadno bili raspisivani, uklapani u opštinske paire da neko ne bi krivično odgovarao što je to tako uradio. Tako da hoću ustvari da kažem da oko toga uopšte ne postoji uređen sistem."

Do 2008. godine "Kamilja" je bila jedina građevinska firma u regionu Leposavića tako da konkurencije i nije bilo.

"Vi evo ovde imate sportsku halu koju gradi firma iz Kraljeva, školu u Lešku koju gradi firma iz Smedereva, imate firme koje ovde dođu iz Mitrovice i Zvečana. Tako da je najmanje posla u suštini bilo za firme odavde i onda ste vi prinuđeni da radite kod onog ko vam taj posao ponudi. Prosto tim ljudima koji dođu sa strane više se isplati da uzmu ljude odavde jer radnicima ne plaćaju ni smeštaj ni hranu a kada bi dovodili radnike iz Smedereva to bi njima stvorilo dodatne troškove pa im je jeftinije da odavde uzmu radnike za zemljane radove, zidarske, zanatske ili koje god druge poslove. Mi iza sebe imamo dosta urađenih objekata ali evo ovde imate objekat koji je u poslednje šet, možda i sedam godina jedini veći objekat koji smo mi dobili na tenderu i koji smo radili sami i kao direktini izvođači. To je dečije obdanište ovde u Leposaviću. To je objekat od 2500 kvadrata i mi smo ga uradili od temelja do krova i koji je odstrane komisije za tehnički pregled sastavljene od profesora Građevinskog fakulteta iz Mitrovice ocenjem kao jako dobro urađen objekat i jako jeftino urađen projekat, jer cene tu igaraju neku posebnu ulogu."

Bojan ima velike planove za svoj privatni biznis ali je kaže prepreka na njegovom putu nerazumevanje države Srbije i njihovo nepoverenje u srpske firme sa Kosova ali i administativna birokratija. U to se uverio pri konkurisanju za poslednji projekat čije detalje ne želi da otkriva ali navodi da projekat neće biti realizovan na Kosovu i Metohiji a vezuje se za energetiku.

"Za skoro dve godine mi smo uložili u te objekte skoro milion evra sopstvenih sredstava. Sada smo došli u fazu montaže opreme u tim objektima. Obraćali smo se neznam kome već za kredite čak i Komercijalnoj banci, Fondu za razvoj, ministarstvima i uvek dođemo u problem kada treba da realizujemo zahtev za tim kreditom jer nam ne priznaju hipoteku zato što živimo na prostoru Kosova i Metohije što je jedan apsurd. Vi imate ovde, primera radi, Rajfajzen banku, Prokredirt banku, dakle strane banke, koje vam priznaju pravo na hipoteku odavde a ne priznaje nam hipoteku naša rođena država. Ja neznam da li tome treba neki komentar. Ako Rajfajzen banka, čije je sedište u Austriji, priznaje ovaj objekat u kojem sedimo kao hipoteku a recimo Fond za razvoj Republike Srbije to neće da prizna neznam da li tome treba neki poseban komentar. S druge strane mi smo prošlog puta konkurisali ali i sada, za ove kredite koje dodeljuje ministarstvo za KiM i oba puta smo odbijeni, u stvari nismo ni odbijeni nego nikakav odgovor nismo ni dobili. Ja tu imam dokumenta koja govore iz 2008.godine gde baš što se Leposavića tiče, nekih 12 firmi dobilo je te takozvane start-ap kredite od strane ministarstva. A ja odgovorno tvrdim da polovina od tih firmi postoji već 10 godina što automatski isklučuje svrhu tih kredita jer su start- ap krediti u stvari krediti za početnike, dakle dodeljene su firmama koje uopšte nisu početničke, koje su dodale jedno slovo uz naziv firme i dobili opet da kažem po partijskoj pripadnosti te kredite a ove koje su malo otvorene, odgovorno vam tvrdim da gotovio ni jedna nije taj novac uložila u ono zašta ih je i dobila. Naravno, mi živimo na ovom prostoru na kojem živimo pa tu nema nikakve kontrole niti ima interesovanja da se kontroliše i zato je to jednostavno tako."

Zbog svih pratećeih problema Bojan planira da njegovo preduzeće "Kamilja" promeni delatnst.

"Jer nemoguće je raditi ovde u ovim uslovima. To vam nisam rekao, ali mi smo u sezoni upošljavali između 60 i 100 ljudi, dakle stotinak porodica smo hranili ovde i došli smo u situaciju da zbog partijskih dodljivanja radova prošle godine potpuno ostanemo bez poslova i ja prosto ne vidim perspektivu, tako da sa te strane mislim da ćemo da promenimo delatnost. Šta ćemo uraditi sa ovom firmom još neznam. Konsultovaćemo se sa ljudima koji rade u firmi koji su godinama kod nas, da li ćemo im ostaviti ta dva proizvodna pogona da mogu da prehrane svoje porodice to ćemo još da vidimo, da se dogovorimo. Žao mi je tih ljudi ali prosto nemamo izbora."

Na ovakav korak Bojan se odlučio zbog lošeg odnosa vlasti prema njegovom poslovanju.

"Mi kao i većina radnika koji rade u našoj firmi ne pripadamo opciji koja ovde vlada. Nažalost pričamo o poslu o biznisu ali ne možemo da se ne dotaknemo toga jer je to prosto život. Tako da imamo, ne pokušaj gašenja firme, firmu su nam već skoro ugasili, čak su nam na jednom pogonu i struju isključili, nego imam utisak da jedan broj ljudi u tom opštinskom rukovodstvu bi najviše voleo da nas nema ovde. Zašto je to tako ja stvarno neznam ali mogu preko vašeg radija da pošaljem jednu poruku da ja uopšte neznam kako ljudi mogu uopšte da žive sa toliko mržnje u sebi i kako misle uopšte da se mi kao narod sačuvamo ako jedni drugima radimo ovo što radimo. To je za mene zaista neshvatljivo. Mislim da čovek najvećem neprijatelju ne bi radio ono što sada nama rade."

Posle svih iskušenja koje je prošao on i dalje sebe ne smatra podobnim da mladim ljudima koji žele da se bave privatnim biznisom šalje poruku. Jednu ipak ima a to je da je obrazovanje ključ uspeha.

"Šta može da očekuje mlad čovek na tako malom prostoru sa tako malo perspektive i šta bi ja mogao da im poručim u ovom trenutku stvarno neznam. U svakom slučaju ako treba da im dam neku poruku jeste da se bore za svoj prostor za svoju poziciju a to mogu da urade jedino svojim znanjem i obrazovanjem i drugačije nikako. Naravno, da bi im proručio da se nikako ne predaju nego da se trude da ostvare sebe kroz ono za šta se školuju i za šta su se školovali da pokušaju, ja sam već čovek koji je zašao u malo kanije godine pa nisam više tako mlad, ali u svakom slučaju da sa tom borbom pokušaju da se izbore za svoje mesto u ovom društvu. Ne treba se naravno predavati treba da ostvare sebe kroz posao i obrazovanje i da ostanu na ovom prostoru ma kako to u ovim trenutcima bilo teško."

Firma "Kamilja" je tokom svog dugododišnejg rada više puta izvodila radove u Prištini, Kragujevcu, Kraljevu, Beogradu i drugim gradovima Srbije. Do početka 1999.godine firma je rekonstruisala i napravila preko 70 km nekategorisanih puteva u Srbiji.

Kliknite ovde za adresar sa kontakt podacima