Goran Antić - "Joe Travel" - Kosovska Mitrovica

Slušajte emisiju: I deo, II deo, III deo                          Pogledajte galeriju fotografija proizvoda i usluga

Trudeći se da ispuni kvalitet i pomogne svojim korisnicima turistička agencija "Joe Travel" postoji u Kosovskoj Mitrovici već osam godina. Vlasnik ove agencije, koja ujedno predstavlja i ovlašćenu agenciju za prevoz putnika, Goran Antić, ne krije zadovoljstvo dostignućima u ovom poslu i ponosno ističe da je jedini uspešan auto prevoznik sa severa Kosova i da je broj njegovih korisnika dokaz te uspešnosti. Želja za ovim poslom Goranu se javila posle rata kada je pokušavao da sebi obezbedi bilo kakvu egzistenicu kroz razne poslove i kako ističe pronađe način da ispuni svoje vreme koga je u nedostatku stalnog posla imao na pretek. Iako diplomirani inžinjer elektrotehnike po struci, nije se libio da otpočne ovu vrstu biznisa jer zastupa mišljenje da je svaki posao za čoveka ukoliko ima želju da ga obavlja.

"Bavim se ovim poslom oko osam godina. U početku sam imao dva mala kombija sa osam plus jedno mesto ali smo vremenom uvećavali vozni park a ta dva mala smo potom prodali. Trenutno brojno stanje u našem voznom parku broji šest kombi vozila marke Mercedes. To su u stvari minibusi, dva imaju 15 plus jedno mesto, jedan je sa 18 a tri su sa 22 mesta. To je neka varijanta turističkih minibusa. Delatnost mog rada je prevoz putnika na relaciji Mitrovica-Beograd. Inače vikendom vozimo sportske ekipe iz Kosovske Mitrovice i okoline, tokom leta vozimo i na relaciji Mitrovica-Herceg Novi a letos smo vozili i na relaciji Mitrovica-Ohrid, bili smo i za Grčku, znači vozimo po svim bivšim jugoslovenskim republikama. Ja sam se u prošlosti bavio i drugim stvarima. Držao sam kafić godinu dana, fotokopirnicu,igraonicu, onda sam počeo i ovim poslom da se bavim. Znači bio sam na nekoliko strana. Inače da pomenem da sam se bavio i prodajom kartica za mobilne telefone kad je to bilo aktuelno u vreme Bogoljuba Karića i Borke Vučić. Možda je glupo da kažem ali bavio sam se i tom konverzacijom novca. Ali sam se ipak zadržao na ovom poslu. Inače pored ovog posla ja radim i kao profesor matematike u srednjoj školi."

Za bavljenje biznisom, smatra Goran, čovek mora da ima osećaj. On se prema tim osećajima i upravljao od početaka u ovom poslu.

"To je neki osećaj. Svaki čovek na početku nekog posla trebao bi da ima neki instikt u nekom vremenu za neki posao, da oceni kada to može i da li može da krene, kada treba da stavi plus, minus, plus, minus. I ako na kraju taj rezultat bude pozitivan verovatnoća da će taj posao da krene je velika i onda čovek krene da se tim poslom i bavi. Treba neko vreme biti uporan i ako čovek vidi da ima pomaka u pozitivnom smislu onda ide dalje a ako vidi da nema i da to sve stoji u mestu onda je vreme za preorijentaciju. U početku je bilo teško. Počeli smo da vozimo najpre sezonski za Crnu Goru i išlo je dobro. Ali posao vozača je strašno naporan jer čovek koji se profesionalno bavi vožnjom mora da vozi i da spava, naravno da pored toga ima i porodicu ali ne može da se bavi nekom drugom delatnošću jer voziti ljude znači držati u rukama život tih ljudi i njihovih porodica. Posebno je teško na tim relacijama koje su duge i nepristupačne kao što je kanjon Morače u Crnoj Gori. Ali hvala Bogu do sada nismo imali nikakvih problema i nadam se da ih nećemo ni imati. Znate kada sam počeo ovim poslom da se bavim držao sam u isto vreme i kafić i igraonicu i fotokopirnicu. Dakle imao sam nekoliko delatnosti i baš sam se raspinjao ali sam nekako izdržavao. Bilo je raznih prespajanja. Ali poenta je da sam uvek ispoštovao dogovor prema svojim vozačima i prema ljudima koji su putovali. Bilo nam je svima teško ali ti ljudi u to vreme nisu imali neki izbor što se prevoza tiče imali su su državno preduzeće koje je postojalo i koje dan danas postoji a onda se pojavio moj kombi prevoz koji je bio brži i udobniji tako da sam uvideo da ljudima to odgovara. Posao je počeo da ide nabolje. U međuvremenu su počela i sportska dešavanja. Jer znate posle rata je bilo sve u raspadu a danas je situacija u mnogome bolja. Ima dosta aktivnosti tih sportskih ekipa i uvek je potreba za nekim većim vozilima koja broje 15 do 20 sedišta jer svaka sportska ekipa u proseku ima toliko ljudi. Tako sam ja kupio ubrzo vozilo od 19 sedišta i zajedno sa još dva minibusa sam radio skoro pet godina. Posle sam prodao jedno malo vozilo i još jedno vozilo sa 16 mesta."

Kosovska Mitrovica je tih godina, kada je i Goran pokrenuo privatni biznis, počela da živi. Fakulteti koji su iz Prištine preseljeni u ovaj grad na severu Kosova pa je početak i obnova rada državnih institucija okupio veliki broj ljudi koji su imali veliku potrebu da koriste usluge "Joe Travela."

"Počeo sam da vozim vanlinijski prevoz, tu su bile svadbe, sahrane, seminari najčešće po Makedoniji. Tako da sam ja video da se javlja potreba za poslom i da je potrebno uvećavanje voznog parka i svi krediti koje sam podizao usmeravali su se na nabavku drugih vozila. Što se tiče naplate ona se vrši na licu mesta, nekada uz neko čekanje a ima i dosta dugova. Inače mi imamo rešenje za linijski i vanlinijski prevoz putnika u državi Srbiji. To je rešenje ministarstva za kapitalne investicije Vlade Srbije, odsek za saobraćaj, jer kao što znate u Srbiji ne postoji ministarstvo za saobraćaj i očekujem da od 01.06.2010.godine dobijem dozvolu za saobraćanje na redovnim linijama Gračanica-Mitrovica-Beograd sa ulaskom u stanicama u Kraljevu i Beogradu. E sad kako ću organizovati prevoz iz Gračanice do Mitrovice mi je veliki problem jer nemam nikakve kosovske papire za prevoz putnika. I već dugo razmišljam koje ću rešenje da nađem da li da nabavim neko manje vozilo da prevozi putnike iz Gračanice do Mitrovice pa da ovde presedaju za put do Beograda još neznam. Pokušaću to da rešim a za nastavak puta od Mitrovice nije nikakav problem jer imam sve potrebne papire za redovne linije dva puta dnevno do Beograda, 365 dana u godini. Iz Gračanice planiram polazak u 4 ujutru, i u 13 i 30 popodne a povratak iz Beograda u 15 i u 23 i 50. Ali problem su mi ponavljam ti kosovski papiri i očekujem otpor sa svih strana."

Goran Antić je posao razvio uz pomoć kredita koje je podizao u bankama na Kosovu. Pomoć države i razne donacije koje godinama na Kosovu kruže njega su zaobišle. U šali kaže da je od države na poklon dobio samo besplatno školovanje. "Joe Travel" je, kako ističe njen osnivač, uspešna firma jer posla uvek ima u većoj ili manjoj meri ali je, kako navodi, za privatnike na Kosovu uspeh ako firma nema dugovanja.

"Svake godine obnavljam vozni park. Samo tokom prošle godine kupio sam tri nova vozila a u planu smo da kupimo još jedno i to veće sa 37 mesta, to je minibus. Planiram da nabavim sredstva preko kredita u Pro kredit banci a nešto novca već imamo na računu. Nama je najbitnije da su putnici zadovoljni. Mi imamo ugovor sa sportskim savezom Kosovske Mitrovice tako da vozimo i košarkaše i košarkašice i odbojkaše i džudiste."

Goran u svojoj firmi upošljava nekoliko radnika koji posao vozača uglavnom obavljaju honorarno. Osiguranje im ne plaća jer se radi o ljudima koji su već radnici neke državne firme a koja od 1999. godine ne radi pa su po tom osnovu i osigurani i već 10 godina primaju samo minimalac.

"Imamo neke radnike koje povremeno angažujemo po pet, šest dana ili preko leta i šest stalnih radnika koji su obično već osigurani i primaju neki minimalac iz Srbije jer su radili po nekim firmama koje više praktično ne postoje. Njima je tih 11 hiljada dovoljno je im je pre svega rešeno osiguranje a sa nama imaju neku vrstu ugovora o radu. Svi imaju D kategoriju i lekarsko uverenje.To su stabilne ličnosti jer mi kada vršimo odabir ljudi onda gledamo da imaju i jednu i drugu karakteristiku, dakle i da su OK vozači i da imaju dobru komunikaciju sa ljudima i da pre svega nisu nestabilne ličnosti čak i po pitanju privatnog života."

Pored ugovorenih prevoza, "Joe Travel" vrši prevoz putnika na redovnim linijama Kosovska Mitrovica-Kraljevo- Beograd sa polascima iz Kosovske Mitrovice u 5 sati ujutru i u 15 sati popodne svakog dana. Goran kaže da se trudi da korisnicima uvek bude na usluzi pa u tom smislu smatra da je jedan od najpovoljnijih prevoznika sa Kosova i Metohije ponajviše zato što se cena karte na ovim relacijama nije mnogo promenila.

"Početna cena karte kod nas je bila 800 dinara na relaciji Mitrovica-Beograd a sada je 1000 dinara već više od dve godine. Toliko je i cena autobuske karte na istoj relaciji tako da je razlika u tome što mislim da mi pružamo bolju uslugu jer je manje putnika brže se kreće vozilo i ne svraćemo nigde osim na odmor u Preljini kod Čačka nekih 20 minuta. Sva vozila su opremljena klimatskim uređajem, LCD TV i noćnim svetlima. Inače nikada nismo imali problema na administrativnom prelazu Rudnica jer nas svi znaju i ništa ne švercujemo i nikada ništa nisu pronašli u vozilu a obično vozimo profesore, studente i građane Mitrovice ali većina redovnih putnika koji se sa nama voze skoro osam godina 70% čine ljudi koji studiraju ili rade u Mitrovici. Broj ljudi se u Mitrovici svakim danom povećava ali oni ređe putuju za Beograd. Treba ljudima verujte mnogo vremena da se naviknu na neki novi prevoz naročito su stariji ljudi skeptični po pitanju nekog privatnog prevoza jer misle da je ono što je državno ujedno i najbolje iako to trenutno nije istina ne samo u Mitrovici nego uopšte jer su sve velike državne firme u suštini propale."

Sva vozila "Joe Travela" registrovana su na KM tablice osim jednog koje je namerno registrovao na novopazarske tablice. To vozilo mu, kako je rekao, služi za putovanje južno od Ibra. Čest je posetilac Metohije ali ništa manje ne boravi ni u Kosovskom Pomoravlju ali ni Centralnom Kosovu. Ka tim pravcima organizuje prevoz vernika ka pravoslavnim manastirima. Problema kaže nikada do sada nije imao. Međutim svestan je činjenice da će uskoro morati da prikupi i svu dokumentaciju za registraciju kod kosovskih institucija kako bi mogao da putuje po čitavom Kosovu.

"Kada sve saberete i oduzmete i kada rezultat bude pozitivan, mada to i ne bude često, kao što je pogotovu januara i februara shvatite da se ipak nekako izdržava. Znate rizik je veliki naročito kada vodite grupu ljudi sa KM tablicama svuda po Kosovu. Mi nemamo nikakav strah ali je rizik ako vozilo negde ostane u kvaru, ili naiđete na neke proteste ili neki udes gde se već skuplja masa ljudi jer uvek može da dođe do neke provokacije. Razmišljam stalno o tome i uvek sam u kontaktu sa mojim vozačima kad god krenu južno od Mitrovice i javljaju mi se na svakih pola sata gde su, šta su. Nije mene strah za vozilo jer svako oštećenje može da se popravi ali me je strah za svakog čoveka koji se vozi samnom jer vi kada nekog vozite i naplatite mu tu vožnju vi preuzimate za njega odgovornost tokom putovanja. Mi već tri godine idemo svuda po Kosovu bez pratnje. Išli smo i kroz Đakovicu, vozili smo letos grupu iz Velike Hoče kroz Đakovicu, znači noću kad je potpuno nebezbedno pa smo išli preko Kule da bi prevezli decu iz Karitasa."

Saradnja sa agencijama za prevoz putnika, naročito iz Gračanice, je dobra kaže Goran i poručuje da ako posao ovako ide nikada njime i neće prestati da se bavi.

"Mislim da neću prestati ovim poslom da se bavim sve dok budem živeo na Kosovu. Ja smatram da je ljudima najpotrebnija sloboda, a to pre svega znači bezbednost i s tim u vezi i prevoz jer ljudi putuju, ljudi su svuda raseljeni, neki rade i vezani su za prostor Kosova, zatim studenti koji studiraju ovde u Mitrovici i Zvečanu ima čak i onih koji rade u Beogradu pa putuju odavde. Realno, dok bude u Mitrovici ovaj Prištinski Univerzitet moći će da se radi i da se živi ali ako bude država odlučila da to povuče ili ugasi to je signal da i mi moramo da putujemo odavde. Život će tada biti mnogo skromniji, nastupiće totalno razočarenje među ljudima. Jer, šta definiše opstajanje ljudi na ovom prostoru? Pa svakako, visokoškolske ustanove i prosveta uopšte, narod i teritorija i naravno bezbednost bez nje ništa."

Vlasnik "Joe Travela" smatra da je veoma teško biti danas privatnik na Kosovu i za takvo stanje, okrivljuje korene komunizma.

"Mi smo dugo živeli u komunizmu i dan danas živimo na neki način u tom komunizmu. Svu tu vlast u Srbiji, bez obzira ko je na vlasti, čine ljudi koji su živeli u komunizmu. Iako se predstavljaju da su demokrate oni imaju te komunističke načine delovanja, imaju te diktatorske režime, diktatori su u svojim strankama i ne trpe različita mišljenja. Isterali su narod iz fabrika i nisu im dozvolili da se bave svojim poslom, jer ne mogu svi da se bave prevozom niti svi mogu da imaju pekare. Svako nađe sebe u nekoj delatnosti. Nekada je bilo blagostanje i svi su živeli sa ubeđenjem da ako se zaposle u nekoj firmi tu ostaju do kraja života osim ako sami ne odluče da firmu promene. Sada je to sve puklo. Kako će čovek koji 35 ili 40 godina provede u nekoj firmi krenuti samostalno u neki posao? Zato treba u biznis krenuti što ranije. To vam je isto kao kad čovek ode sa 18 godina u vojsku, njemu je to sve mnogo lakše nego onom ko u vojsku ode sa 30 ili više godina, jer može više da trpi, lakše prihvata drugačije stvari. Ne treba se plašiti, jer ja sam počeo sa nekim skromnim novcem da radim i uspeo sam. Ne libim se da radim bilo koji posao iz koga vidim da može da se zaradi novac na pošteni način. Treba pošteno ući u neki posao i pošteno iz njega izaći."

On navodi da firma nikada nije bila u velikom minusu jer uvek ima "alternativna sredstva" koja odvaja sa strane u slučaju nepredviđenih situacija jer svako putovanje sa sobom nosi i određeni rizik. Oprez i kvalitet usluga omogućio mu je i otvaranje turističkih ponuda u okviru agencije, pa veruje da će i u toj delatnosti firma uspeti.

"Ceo posao ide preko mene, sva zakazivanja tako da u svakom trenutku znam koga ću gde da pošaljem i gde se koje vozilo nalazi. Ko je najodmorniji tak uvek ide na put kako bi se izbegle koliko je moguće neke nepredvidive situacije. Tako ja jednim delom vršim i kontrolu svih putnika koji se prevoze jer ponavljam sva zakazivanja idu preko mog broja. Svaki poziv vozača u neko doba noći, recimo posle ponoći, je novi stres za mene. Kada vas neko probudi u snu da vas pita čak i nešto najprostije ili potraži savet, vi odmah dobijete ubrzane otkucaje srca jer uvek pomislite na najgore. Ovo je mnogo stresan posao jer niko neće juriti vozača ako se nešto desi nego mene. Planiram uskoro i da pronađem neku lokaciju koja će biti i naša zvanična adresa i gde će ljudi moći da dobiju sve informacije vezane za putovanja jer smo tek nedavno uspeli da se preregistrujemo u preduzeće za prevoz putnika, tregovine robe i usluga, dakle da možemo da se bavimo agencijskim uslugama što znači da možemo da prezentujemo turistička putovanja nekih drugih agencija čak i da vremenom organizujemo sopstvena putovanja jer agencijski posao je prodavanje nekih aranžmana koje je neko zakupio uz dobit od 5% do 10% što opet zavisi od broja zainteresovanih ljudi. Bio sam sad na sajmu turizma i prikupio sam neke informacije i kontakte nekih zainteresovanih agencija. Svestan sam da će i taj početak biti težak jer tu je veliki bruto a mali neto, dakle u pitanju su velike sume novca koje pređu preko računa a vaših je 5% tako da treba da se stekne poverenje da ljudi veruje da će taj novac da im stigne ali ja mislim da imam dobre preporuke jer sam svima bio pouzdan partner."

U planu je kupovina minibusa sa 37 mesta starog oko godinu dana. Na ovaj korak Goran se odlučio jer su "Joe Travelu" kao i svim agencijama za prevoz putnika uvek potrebna vozila koja će pružiti kvalitet. Pored toga Goran kaže da je pronalazak parking firmi preko potreban jer se sva vozila trenutno parkiraju ispred škole "Branko Radičević" u Kosovskoj Mitrovici a pošto je u planu renoviranje škole i ta vozila će ubrzo morati da budu sklonjena sa tog mesta. Međutim, o tome malo ko brine jer se po njemu sve ulaže samo u državna preduzeća.

"Ovde u Mitrovici rade ta mala preduzeća i to privatna, a od državnih firmi funkcionišu samo budzetske institucije. Jer znate Trepča ne radi, ljudi se tamo samo javljaju na posao, funkcionišu ti mega marketi neke manje prodavnice ali što se proizvodnje tiče nje uopšte nema. Imate neku manju proizvodnju, neke firme koje se bave proizvodnjom maramica ili toalet papira ili imate neke private građevinske firme koje zavise od investicija, dakle, ako ima investicija one uzmu tender i rade, grade te zgrade koje uglavnom finansira država. No ipak, dobar deo ljudi ovde ima dobra primanja jer rade u institucijama koje se finansiraju iz budzeta a to mnogo znači isto kao što je dobro stanje sa porezom jer se on ovde na severu ne plaća a da li treba da objašnjavam šta tek znači ljudima to što struju nisu plaćali 10 godina. Prosečni mesečni izdatak je po mojoj proceni u tim uslovima nekih 70 evra. Rećiću vam da i dobar deo ljudi u severnoj Mitrovici ne plaća stan, neki su pokupovali, neki su dobili, neki stanuju u tuđim stanovima. To se polako sada sređuje ali živeti 10 godina a da plaćate za to vreme samo hranu, pa to nema nigde u svetu. Takođe, ovde ima dosta neregistrovanih vozila bez ikakvog osiguanja a u većini slučajeva takvi automobili se koriste za taxi prevoz. Zaključak je da ovde može svako da radi i zaradi samo ako hoće, a treba biti uporan i doneti pravu procenu o tome šta treba raditi i naravno ostati pošten u tom poslu."

Ime se, gradi godinama i vremenom usavršava.

"Svaki brend, svako ime, da bi postalo jako mora da preživi određeno vreme. Naravno, uz to je potrebna reklama i dobra komunikacija sa ljudima, naoružati se osmehom čak i onda kada je čoveku teško i treba uvek biti spreman za šalu. Konačno, treba uvek biti optimista jer pesimista je uvek izgubljen čovek bez obzira da li ima razlog za to. Jer kako kažu, nije strašno padati nego sedeti u blatu. Zato treba uvek ustati i boriti se jer nikome ruže ne cvetaju."

Optimisti uvek veruju u bolje dane. Njegov dom je u Svinjaru samo par kilometara od Kosovske Mitrovice u kojoj sad živi i radi. Prihvatio je ovaj grad kao svoj dom jer u njegov dom gde je rođen ne može da se vrati. Zato se nada i želi da i Mitrovica doživi svoj prosperitet.

"Imamo veliki problem sa parkingom. To nije problem samo za mene. Ima puno automobile, kioska koji su postavljeni po trotoarima. To ne treba otkloniti sutra nego odmah danas jer grad nam liči na buvlju pijacu.Čim ima ovoliko trafika normalno da je sužen prostor za pešake i automobile. Saobraćajni propisi se odavno ne poštuju, semafori ne rade, taxisti se kod stanice Polet nekada parkiraju i u dva reda pa tu stoje po dva, tri sata. Nemate ni jedan parking prostor koji se naplaćuje. E zato se ja još nisam ni locirao nigde sa agencijom jer kirija za svaku normalnu prostoriju je najmanje 400 evra, plus jedna ili dve radnice i telefonski računi, mesečno mi izađe oko 1000 evra. Mi trenutno nemamo toliko para za ovako mali obim posla. Zato ja planiram da uskoro kupim ovde neki lokal i da se tu lociram a kirija je jako nezgodna stvar jer npr. imate kredit u banci, plus kirija, pa plaćate radnike i osiguranje, sutra će doći i porez na delatnost kojom se bavimo, pa to je neizdržljivo. Mnogo je manje posla danas jer svi se stiskaju, plaše krize, plaše otpuštanja i ljudi štede maksimalno. Ljudi danas novac koriste za ishranu, eventualno odevanje a putuju samo kad moraju."

"Joe Travel" uskoro otvara turističku ponudu za leto 2010., a već ima i ponudu za sve turiste za putovanja za Prag i Beč. Rado prihvata svaku molbu za vožnju na ugovorenim lokacijama gde god je potrebno. Umereno, polako ali sigurno "Joe Travel" se pridružio porodici uspešnih agencija za prevoz putnika u Srbiji.

Kliknite ovde za adresar sa kontakt podacima