Saša Sekulić - "Kondi" - Gračanica

Slušajte emisiju: I deo, II deo, III deo                          Pogledajte galeriju fotografija proizvoda i usluga

Kao jedan od prvih privrednika na Kosovu i Metohiji, koji je poslovanjem u proizvodnoj delatnosti počeo da se bavi nakon 1999. godine, Saša Selulić je 2002. godine u Gračanici pokrenuo proizvodnju konditorskih proizvoda osnivajući firmu "Kondi", trudeći se da zadovolji zahtevno tržište, uposli radnike i sebi i svojoj porodici omogući ostanak. 

Vlasnik firme, Saša Sekulić, je do 1999. godine radio kao direktor Omladinske Zadruge u Prištini ali je zbog svih dešavanja na Kosovu te godine ostao bez posla. Tako je u nemogućnosti da sebi pronađe ponovo mesto u društvenoj firmi odlučio da pokrene privatni biznis. Uspešan početak u ovom poslu u velikoj meri olakšao je ugovor o trgovinskoj razmeni sa "Deltom".

"Na ideju smo došli tako što smo posle ratnih dešavanja 1999.godine ja i dva brata ostali bez posla pa smo odlučili da krenemo u neki posao pa smo došli na ovu ideju. Prvobitna ideja da krenemo sa ovom proizvodnjom potekla je iz uverenja da ovaj proizvod ima plasman na tržište Kosova ali nažalost mi do dana današnjeg nismo našli mesto na njihovom tržištu. Mislim da je to politički razlog. Ove proizvode ima i "Takovo" iz Kruševca, iz Brusa, ali naši proizvodi na kosovskom tržištu još nisu mogli da nađu svoje mesto. Mislim da je njima cilj da oni nas nadjačaju. Ja npr. kupujem sirovine za proizvodnju od njih ali sve ostalo ne ide. Mislim da je to težnja da nas nadjačaju kako bi mi svi jednog dana napustili ove prostore."

Konditorski proizvodi su kao ideja došli slučajno jer se za velike ideje nije imalo novca. Posao se, kaže Saša, pokazao kao isplativ.

"Sa tim novcem koji smo mi imali mogli smo da pokrenemo jedino tu proizvodnju. Ratluk je inače omiljeni slatkiš kod Mislimana, koriste ga mnogo tokom njihovih posti. To im je kao neki tradicionalni slatkiš. U početku smo radili samo mi iz porodice ali smo krajem 2003. imali sreću da potpišemo ugovor sa "Deltom" a odmah 2004. godine pojavili smo se kao "anonimusi" na tržištu u Srbiji ali je iz godine u godinu to sve išlo bolje i posao se širio."

Danas ovo privatno preduzeće na centralnom Kosovu upošljava najveći broj radnika koji su se uglavnom sami javljali za posao jer su znali da bi možda ovakvom preduzeću mogli biti potrebni radnici. Za rezanje i pakovanje radnicima je potrebno oko mesec dana prakse a za kuvare od pet do šest meseci.

"Sada trenutno imamo oko 15 radnika koji za sada rade u jednoj smeni zato što nam sada najviše nedostaju neka finansijska sredstva uz pomoć kojih bi mi uradili i plan za proširenje, otvaranje neke hale i magacina i kupovine još duplikatora na plin. Ali smo zbog nedostatka tih finansijskih sredstava na ovom razvoju trenutno."

Mašine su za preduzeće uglavnom kupovane preko kredita jer je donacija bilo samo na početku.

"Imamo te duplikatore gde se kuva masa za proizvodnju. Imamo dva na struju i jedan na gas i još dva će, ja se nadam, za desetak dana biti gotova, dakle imaćemo dva na struju i tri na gas. Cilj je da postepeno pređemo na kuvanje ratluka i želea na gas jer je isplativije. Takođe, mi imamo i tkz. celofanirku, rezače i imamo jedan hladnjak za hlađenje gotove mase. Znate, veoma je teško tako gde se kuva masa jer su tamo visoke temeprature a u drugim prostorijama smo problem tempertura rešili uvođenjem klima uređaja tako da radnici rade u nekim normalnim uslovima. Znači, jedino je problem kuvarima koji rade kod duplikatora."

Saša Sekulić bi želeo da i dalje ulaže u svoju firmu jer ga od drugih proizvođača razlikuje to što "Kondi" ima za sada zagarantovani plasman proizvoda na tržište.

"Ova moja firma je za ovih sedam godina od kada postoji podigla kredite u ukupnom iznosu od nekih 150 hiljada evra koji su bili veoma nepovojni sa veoma velikom kamatom i kratkim rokom vraćanja. Bilo je mukotrpno ali mi i dalje verujemo. Prošle godine smo imali jedan zastoj zato što nam se desila jedna nezgoda kada nam je izgoreo kamion sa robom kod Požarevca. Ponovo smo počeli krajem novembra i za sada radimo. Ono što je najbitnije u proizvodnji je da imate zagarantovan plasman svoje robe a mi to ugovorom sa "Deltom" imamo. Zato mi ne možemo da razumemo neke naše institucije koje nikako ne žele da nam izađu u susret i da nam daju kredit. Mi od tih naših institucija ne tražimo donacije. Na žalost, donacije su nam davale strane organizacije a od naših institucija tražimo samo povoljan kredit i sredstva koja su nam potrebna, a to su investicioni krediti koji bi bili uloženi u proizvodnju, u izgradnju hale, magacinskog prostora i kao šro sam pomenuo nabavku duplikatora za kuvanje."

"Delta" je jedino preduzeće sa kojim Kondi sarađuje već dugi niz godina jako uspešno. Ugovori se između ova dva preduzeća po Sašinim rečima obnavljaju svake godine. Osim Delte ima prostora za saradnji i sa još nekim srpskim firmama ali Saša kaže da trenutno "Kondi" nije u mogućnosti da u toj meri poveća kapacitet proizvodnje.

"Ugovor sa "Deltom" znači da za svih ovih sedam godina naši proizvodi imaju svoje kupce u maloprodajnim i veleprodajnim objektima "Delte." Iz godine u godinu mi širimo sa njima posao i oni su jako zadovoljni jer smo po potrošnji ratluka odmah iza "Takova" u njihovim objektima a što se tiče proizvodnje želea mi smo na prvom mestu. Mi smo 2008. godine na Novosadskom sajmu dobili zlatnu i srebrnu medalju za kvalitet, znači zlatnu za žele a srebrnu za ratluk. Mi inače i žele proizvodimo od 2002.godine. Isporuka "Delti" zavisi od prodaje. Dakle kako se proda tamo tako nama dolaze narudzbenice. Samo tokom prošle godine mi smo, recimo, imali naručenu robu više od 90 tona. Mi često to i nemožemo da pratimo. Inače "Delta" koja ima svoje objekte i u regionu je voljna da nama otvori i to tržište, znači da se naši proizvodi nađu i u Crnoj Gori i u Bugarskoj i u Bosni pa čak i u Albaniji gde oni imaju svoj objekat. Ali nažalost zbog svih naših trenutnih uslova mi nismo u stanju da ih pratimo. Mi dakle "Delti" nismo u stanju da isporučimo onoliko koliko naruče i iz tog razloga ne širimo proizvodnju koja nam je sada 400 do 500 kilograma dnevno."

Saša je kao i većina privrednika firmu registrovao i u Srbiji i na Kosovu čime je, kako kaže, olakšan transport robe i carinjenje proizvoda na administrativnim prelazima. Olakšan je transport papirološki ali su dvostruki papiri po njegovim rečima ipak veliki teret.

"Uradi se prvo evidencioni list i ispostavi se račun za plaćanje PDV-a "Delti" koji ona uplati odmah. Onda se u Mitrovici u posebnom odeljenju poreske uprave dobije ovaj evidencioni list gde se naznači vrsta robe i potvrda o plaćenom PDV-u. To se stavi u posebnu fasciklu a onda se na Kosovo odlazi na terminal sa drugim papirima. Kada se sve to završi, taj carinski postupak na Kosovu gde oni mene tretiraju kao izvoznika, dolazi se do administrativne linije gde carinska služba udari pečat da je roba napustila teritoriju Kosova a onda dolazimo na naš punkt gde vadimo one druge papire. To je težak posao koji oduzima dosta vremena i koji traje skoro 9 časova. Znači, da bi se sve završilo i kod kosovske carine i kod naše poreske uprave potrebno je vreme. Pošto kosovske vlasti nemaju nameru da nas oslobode poreza mi smo tražili od naših institucija da nas oni oslobode plaćanja poreza. Mi inače ne plaćamo porez na dobit Srbiji ali plaćamo porez za osiguranje radnika, dakle zdravstveno i penzijsko osiguranje a isto to plaćamo i kosovskim institucijama. Izgleda da drugačije ne može iako to predstavlja veliki problem, jer kao što sam rekao, jedan dan moram da idem do Mitrovice da prvo završim te papire a onda sutradan treba da se krene sa robom. Dok roba stigne u Beograd u proseku treba dva dana."

Sekulić veruje da bi uz određenu finansijsku podršku "Kondi" za manje od dve godine moglo da preraste u srednje preduzeće koje bi moglo da uposli i do 30 radnika sa kapacitetom proizvodnje i do 2,5 tone konditorskih proizvoda dnevno.

"Moram da kažem da smo mi prošle godine dobili neka sredstva od Fonda za razvoj ali su to veoma mala sredstva za proizvodnju. Ja sam ove godine isto konkurisao kod Ministarstva za Kosovo i Metohiju, međutim, oni su me u prvoj dodeli odbili a za drugu dodelu čekam ali ne verujem da ću proći pošto su oni kao jedan od razloga naveli da ako je neko dobio prošle godine da ne može ponovo da dobije. Ali i dalje mislim da su to mala sredstva naročito je problem što je dug period dodele tih sredstava. Ministarstvo za Kosovo i Metohiju 200 miliona dinara deli skoro godinu i po dana privrednicima na Kosovu. Pravo da vam kažem, ako ne dobijem neka sredstva onda ćemo ovako raditi u uslovima koji nisu na nekom zavidnom nivou i jedino ćemo našim sopstvenim sredstvima da se polako proširujemo iz godine u godinu i to će biti dug proces koji će trajati i deset godina."

Nikada se u životu Sekulići nisu bavili ovim poslom ali su za kratak vremenski period usavršili proces proizvodnje konditorskih proizvoda i svoje znanje preneli na radnike.

"Mi nemamo problema oko nabavke tih sirovina, to nalazimo ovde na tržištu Kosova. Osnovna sirovina za proizvodnju ratluka je šećer i skrob. Postoje, kao što sam rekao, ti duplikatori za kuvanje gde se masa ubaci. Posle nekih tri, četiri sata gotov je proces proizvodnje, dodaje se aroma, boja, masa se izliva u kalupe, 24 sata je hlađenje a onda ide rezanje, pakovanje, celofaniranje i potom pakovanje u transportne kutije. Isti je proces i za žele kocke, samo što je po rezanju želea malo duži period sušenja šećera. Treba oko 60 sati za sušenje i to je prirodno sušenje da bi se šećer kristalisao. Amblažu nabavljamo u Beogradu i sirovine za žele takođe nabavljamo gore u "Agar-agar" u Beogradu. Sve ostalo nabavljamo ovde na teritoriji Kosova."

On navodi da je na Kosovu i Metohiji najteže biti privrednik a kad bi mogao da bira, da je ponovo na početku, kaže da ovaj biznis nikada ne bi izabrao. Kao razlog on navodi slabu pomoć države Srbije srpskim privrednicima i nemogućnost plasiranja proizvoda i na teritoriji pokrajine.

"Znam kroz šta sam prošao i uvideo sam da proizvođače niko ne tretira na onaj način a svima su puna usta proizvođača i proizvodnje. Nisam protiv da sredstva treba da dobiju i druge delatnosti kao što su trgovina, ugostiteljstvo, jer znamo da oni brže naplaćuju svoje usluge nego što je to slučaj sa proizvodnjom. Ali mislim da bismo mi trebali da imamo prioritet u dodeli tih sredstava ali mi ga nažalost nemamo. Ratluk je proizvod koji se više prodaje samo u određenim periodima a kosovsko tržište je jako malo da bi se ozbiljno bavilo prodajom ovog proizvoda. Mi pokrivamo ove naše, da kažem enklave, iako tu reč baš ne volim, ali ipak to je vrlo malo jer na mesečnom nivou to iznosi oko jednu tonu što predstavlja našu proizvodnju za dva dana."

Zbog svih pomenutih teškoća najviše problema imaju radnici u "Kondiju" jer se dešavava da plate kasne.

"Određenom broju radnika, petorici, nekada plate kasne i to oko mesec dana. Sa ostalima to nije slučaj. Mi imamo taj ugovor sa "Deltom" i oni nama izlaze u susret jer razumeju celu situaciju gde mi imamo valutu na 90 dana, dakle, rok plaćanja, ali uz određeni kamatu koja nije velika naši računi dođu za naplatu brzo, u roku od 5, 6 dana od isporuke robe. Nadamo se da će u budućnosti svi radnici primati redovno platu od koje će moći da žive ali da ćemo i mi imati neku zaradu."

Država bi, kaže Sekulić, trebala da se više potrudi i pomogne razvoj srpske privrede na Kosovu jer je spas i opstanak stanovništva u razvoju malih i srednjih preduzeća.

"Ovde je takva klima napravljena gde je svako tražio posao u državnim institucijama zato što su tamo bile duple plate ali znamo isto tako da nije daleko dan kada ni u tim institucijama neće biti tako velike plate i da će biti čak i smanjenja broja radnika u tim institucijama. Uveren sam da jedini način za zaposlenje većeg broja radnika je u malim i srednjim proizvodnim pogonima. Ali i ministarstvo treba da napravi neku dobru strategiju po kojoj će roba, ako ne nađe plasman na tržištu Kosova, naći plasman, uz sve uslove i kvalitete, na tržištu Srbije. Ja mislim da to može da se postigne ali opet ponavljam samo uz jednu dobru analizu i strategiju ministarstva za Kosovo i Metohiju. Nažalost ja tu strategiju za sada ne vidim."

No ipak u cilju boljeg poslovanja "Kondi" želi saradnju i sa albanskim firmama na Kosovu.

"Mi smo sa svim velikim njihovim trgovinskim firmama imali sastanke i razgovore na tu temu. Sve se završavalo odgovorima "videćemo" a neki su otvoreno rekli da ne žele da sarađuju sa nama, neki su rekli da će se javiti. Ali ništa se konkretno nije desilo i to traje već pet godina. Oni se jave samo tamo negde pred njihov praznik Ramazan i to je jedini period a onda ih više nema."

"Kondi" je, kako ističe njen vlasnik, jedina proizvodna firma koja je zbog isključenja i višečasovnih restrikcija struje godinama proizvodila uz pomoć agregata.

"Ovde je dugi niz godina bilo velikih problema sa strujom a mi smo mislili da će se ta situacija iz godine u godinu poboljšati ali smo doživeli da u takvim uslovima radimo skoro 8 godina. Bili su to očajni uslovi za proizvodnju. Bilo je teško raditi uz čest nestanak električne energije i proizvoditi na agregatskoj struji koja je jako skupa i uz pomoć koje niko u svetu ne proizvodi. Mi smo jedva dočekali dan kada je počela naplata struje. MI smo imali agregat od 40 kilovata koji je trošio 10 litara nafte na sat, znači mi smo imali veću potrošnju na naftu nego sada što plaćamo struju. Tako da nam danas plaćanje struje uopšte ne predstavlja problem samo da je imamo kao sada u poslednje vreme. Sada nam je veći problem ostvarenje cilja koji smo zacrtali a to je da ovo iz malog postane jedno srednje preduzeće i da zaokružimo taj naš investicioni plan koji imamo. Zato nam je potreban jedan investicioni kredit koji bi iznosio od 7 do 10 miliona dinara. Reći ću vam da smo mi pre dva meseca primili četvoro radnika a ako bismo ostavrili ovaj cilj ovde bi radilo još desetak radnika i funkcionisala bi još jedna smena."

Čim se pređe promet od 50 hiljada evra godišnje na Kosovu se sa paušalnog prelazi na porez na dobit koji je "Kondi" za prošlu godinu u budzet Kosova uplatio 2400 evra. Zato je ističe Sekulić za dobro poslovanje potreban dobar krug saradnika.

"Biznismen mora oko sebe najpre da ima dobar tim naročito što se tiče posla u proizvodnji. Znači, treba da ima i dobrog knjigovođu i dobrog tehnologa, dobrog čoveka za rad u marketingu koji se razume u svoj posao. Normalno i radnici koji svoj posao treba ozbiljno da shvate i da firmu u kojoj rade prihvate kao svoju jer dok ta firma radi moći će i oni. Ja to za sada nemam i ja radim sve posove od dobavljača, preko direktora firme. Olakšanje u ovom poslu je to što radimo u sopstvenim prostorijama ali su one nedovoljne pa zato smatram da će izgradnja hale promeniti sliku preduzeća i da će to svarno ličiti na jedan pravi proizvodni pogon."

Poslovanje preko kredita je za svakog privrednika jedina šansa za uspeh ali je teško poslovati preko kredita kojima je kamata 18 % jer je, kako navodi, svaka kamata na kredit koja prelazi 6% ekonomski je neizdrživa. Saša se kao potpredsednik Privredne Komore Kosova, koja predstavlja integralni deo Privredne Komore Srbije, trudi da olakša poslovanje srpskim preduzećima ali po njemu podrška vlasti često izostaje.

"Mi smo smenili dosadašnjeg predsednika Privredne komore Kosova koji ništa nije radio, čak nije ni boravio na Kosovu i Metohiji. Okupilo se dosta dobrih privrednika među kojima su bili direktor "Trepče", direktor "Lole" iz Leška, vlasnik "Aqua sane" iz Klokota, sa centralnog Kosova bio sam ja i direktor "Avenije" Gordana Đorić. I mi smo rešeni da stvarno pokrenemo tu Privredu Komoru i da uspostavimo dobre odnose i sa državom Srbijom u cilju poboljšanja privrede na Kosovu. Kad to postavimo na pravo mesto nastojaćemo da uvrstimo predstavnika sa Kosova u akciji ministarva za dodelu kredita privrednicima na Kosovu čije će mišljenje biti važno. Važno je reći da privreda na severu Kosova u nekom obliku radi. Naravno ima i tamo dosta pogona koji su zatvoreni ali isto tako ima dosta pogona koji rade a oni su do sada dobijali veća i značajnija sredstva. No ipak smo se dogovorili da i u buduće najviše sredstava ide na sever jer tamo i ima najviše tih proizvodnih pogona ali da u dodeli sredstava u velikoj meri bude zastupljen i ostali deo Kosova. Zato ćemo mi iz Komore da uradimo tu socijalnu i privrednu kartu, obićićemo sve privrednike koji nešto rade na Kosovu. Mi smo već imali jedan takav obilazak pre dva meseca ovde na centralnom Kosovu. Mnogi su rekli da rade ali kada smo otišli kod njih ispalo je da ne rade. Hoćemo dakle pravu mapu malih firmi koje rade i da im se dodele sredstva za njihov dalji razvoj."

Uprkos svim teškoćama vlasnici "Kondija" ipak ozbiljno razmišljaju o novim investicijama i proširenju proizvodnje, za šta im nedostaje oko 20.000 evra.

"Uz pomoć države, uz pomoć ministarstva nećemo uspeti da na duže staze opstanemo i prerastemo u srednje preduzeće. Ponavljam potrebna nam je pomoć u vidu kredita. Ima prostora, ima dobrih firmi koje bi mogle da zaposle veći broj ljudi jer samo proizvodnja može da omogući zaposlenje većeg broja ljudi. U prodavnici može da se zaposli dva radnika, u perionici dva a mi imamo 15 upošljenih a mogli bi smo još 10. Nećete verovati mi smo u Komori samo sa centralnog Kosova dobili spisak od skoro 50 firmi koje se bave nekim poslom ali osim nas koji se bavimo proizvodnjom konditorskih proizvoda i firme u Gušterici koja se bavi proizvodnjom i preradom suhomesnatih proizvoda postoji još samo jedna mala firma koja se bavi proizvodnjom sitnih kolača."

Saša Sekulć vlasnik firme za proizvodnju konditorskih proizvoda "Kondi" iz Gračanice veruje da će uspeti u nameri da svoj biznis plan pretvori u delo, da napravi proizvodnu halu, uposli još radnika, zatraži pomoć tehnologa i konačno preraste u veće preduzeće koje će uspeti da zadovolji potrebe tržišta. Njegove nagrade za najboljeg privatnog preduzetnika na Kosovu od Privredne Komore Srbije i nagrada za najbolji kvalitet 30-og Novosadskog sajma, su njegova nada da će u planovima uspeti.

Kliknite ovde za adresar sa kontakt podacima