Jovica Kolić - "Izol-prom" - Gračanica

Slušajte emisiju: I deo, II deo, III deo                          Pogledajte galeriju fotografija proizvoda i usluga

Na centralnom Kosovu postoji na desetine auto škola za obuku vozača i nekoliko građevinskih firmi ali se po mnogim procenama i stepenu poslovanja jedna izdvaja kao naj profitabilnija to je firma "Izolprom" iz Gračanice, vlasništvo porodice Kolić iz ovog mesta. Kolići posluju uspešno dugi niz godina ali se u poslednje vreme građevinska firma Jovice Kolića nalazi u nekoj fazi, kako sam kaže, blagog mirovanja jer posla za njih nema pošto ne uspevaju da se izbore sa konkurencijom albanskih firmi na najvažnijim tenderima na Kosovu.

Građevinska firma "Izolprom" nastala je 1994. godine. Jovica Kolić, vlasnik firme, kaže da su uvek dobro poslovali i da se vremenom posao proširio pa su se stvorili uslovi za otvaranje još jednog privatnog preduzeća u vlasništvu ove porodice. To je i auto-škola "Izolprom" kojom rukovodi njegova supruga Milka.

"Izolprom su zapravo dve firme. Jedan se deo bavi obukom vozača, a drugi deo firme izvodi zanatsko građevinske radove. Sa radom je prvo započeo drugi deo firme. Godine 1994. radio sam u beogradskoj "Izolaciji", koja je bila jako uspešna firma. Sticajem okolnosti napustio sam to preduzeće, započeo rad u mojoj privatnoj firmi i od 1994. godine počeli smo da radimo na izvođenju zanatsko građevinskih radova. U prvo vreme je to bio posao vezan za izolaciju, ono što sam radio i u bivšoj firmi, a kasnije se to razvilo i u izvođenje svih ostalih građevinsko-zanatskih radova. Auto školu smo otvorili 1998. godine, koja je zapravo otvorena zbog moje supruge koja je izrazila želju da se nečim bavi."

Godina 1994. godina bila je ekonomski nestabilna i početci su, kako kaže Jovica Kolić, bili neopisivo teški ali se od posla nije odustajalo.

"1994. godina je ionako bila teška jer je tada bila velika inflacija, tako da od prva dva, tri posla koje smo obavili nismo imali nikakvu zaradu. Sve što bi ugovorili, dok se završi sa radovima inflacija učini svoje, tako da su početci bili katastrofalni. Imao sam i porodične probleme u smislu pritisaka zašto sam baš u tom momentu napustio posao, kako su teška vremena. Ali tada sam imao neku intuiciju da trebam da idem dalje i vreme je pokazalo da u nekim trenucima vredi rizikovati. Ma koliko da je taj potez u početku izgledao loše kasnije se pokazao kao dobar."

Danas, 15 godina od osnivanja "Izolprom" je jedna od uspešnijih firmi na centralnom Kosovu.

"Preduzeće nije mnogo veliko, spada u srednja preduzeća. Ocenjuju ga kao uspešno. Svih ovih godina, što se tiče tih finansijskih rezultata, rad preduzeća nikada nije bio blokiran, nikada nismo kasnili sa isplatom ličnih dohodaka, porezima. Danas imamo devet stalno zaposlenih radnika koji primaju redovno platu. Ja sam zadovoljan, bez obzira na prošlu godinu koja je bila vrlo loša, mislim na građevinski deo preduzeća. Ali je sticajem okolnosti zbog novog zakona o saobraćaju auto škola počela bolje da radi, tako da smo zadovoljni."

Za devetoro zaposlenih "Izolprom" uplaćuje staž, penzijsko i invalidsko osiguranje kao i doprinose preko budzeta Srbije. Porez se takođe redovno plaća. Jovica navodi da su ozbiljnost i kvalitet koje "Izolprom" ima glavni motivi zbog kojih se pretežno mladi odlučuju da prođu vozačku obuku upravo u ovoj auto školi.

"Početak primene novog zakona i sama najava primene zakona o saobraćaju, je veliki broj kandidata da kažem naterala da završe obuku po starom zakonu. Mi nikada nismo imali probleme sa kandidatima zahvaljujući, bez lažne skromnosti, kvalitetu rada škole, odnosno dobrim instruktorima i vozilima. Napravili smo ime u tom poslu i nikada nismo imali probleme. Novi zakon je dobar jedino mi je malo nelogično donošenje tih podzakonskih akata vezanih za auto škole još nisu doneta i praktično još radimo po starim zakonima. U svakom slučaju zakon je dobar i trebalo je nešto promeniti i učiniti nešto na tom planu ali mi ćemo na Kosovu imati dosta sa primenom tog zakona jer je poenta svega da su se obezbedili neki uslovi a mi još neznamo koji u smislu npr. poligona koji treba da bude oko 1000 kvadrata, onda osoblja koje tu treba da radi sa licencama sa inžinjerskim diplomama tako da ćemo imati problema na tom planu zato što je ovde na Kosovu ograničen broj tih stručnih radnika saobraćajne struke."

Kolić kaže da su potrebe firme velike ne samo za stručnim kadrovima već i sa običnim građevinskim radnicima koje je takođe teško naći.

"Problem je da, iako hoću da zaposlim radnike, kada je reč o građevinskom delu firme, niko neće da radi, ni majstori ni obični radnici. Uglavnom svi rade negde. Ili primaju minimalac ili su na nekom stend by-u i njima ide neko osiguranje, a to ljude čini zadovoljnim tako da niko neće da se veže za našu firmu i da u drugoj firmi možda izgubi neka prava. Pokušavam da zaposlim nekog inžinjera ili majstora određene struke, a jednostavno nema takvih ljudi ovde na Kosovu koji su slobodni. Uglavnom rade u nekim firmama. Na ovom prostoru radi oko 20-tak majstora koji se stalno menjaju. Nema mladih majstora, niko ne želi da uči takve grube poslove. Uzimamo ili radnike sa strane na primer iz Prizrena ili nekog Goranca."

Država ne treba samo da pomaže finansijski, država treba da stvori bolje uslove za razvoj privatnog sektora, kaže Kolić. Njegovu auto školu je 2008. godine pomogla Vlada Srbije ali je jako loše stanje što se tiče mehanizacije i voznog parka njegove građevinske firme.

"Što se auto škole tiče prošle godine smo se, zahvaljujući Republici Srbiji, prijavili na konkurs za dodelu sredstava i dobili određeni iznos koji smo iskoristili za kupovinu novog vozila i jednog autobusa. Vozni park auto škole je, zahvaljujući Republici Srbiji, popunjen tako da možemo da radimo kvalitetno. Što se tiče građevinskog dela firme, nemamo nikakvu mehanizaciju. Nemamo mehanizaciju jer treba za tako nešto i mnogo para. Ekonomski smo vrlo slabi, a pritom mislim na sve srpske firme koje rade na ovim prostorima. Nikada nemamo dovoljno posla, a ako nemamo posao nemamo ni odakle da izdvajamo za mehanizaciju. To je jedan od problema zbog kojih gubimo mnogo poslova kada idemo na tendere i kada su nam konkurencija albanske firme koje su opremljenije mnogo više. Na koji način dolaze do opreme nije mi baš najjasnije ali da bi jedna građevinska firma imala kompletnu opremu trebalo bi joj 200 000 -300 000 evra. Mi nemamo tako puno poslova da bi nam ostajao novac od koga bi kupili opremu i zato imamo problema. Jedina šansa nam je da preko Srbije, preko kredita, pokušamo da nabavimo opremu. Pitanje je koliko Srbija u tome može da nam pomogne s obzirom na lošu ekonomsku situaciju u zemlji i svetu."

U auto školi "Izolprom" kandidati se obučavaju uglavnom na vozilima novije proizvodnje, kaže Kolić i navodi da se u "Izolpromu" vrši obuka kandidata svih kategorija osim kategorije A.

"To su uglavnom nova vozila. Imamo jednu opel korsu a ostalo su pretežno golfovi 3, imamo jedan autobus i jedno teretno vozilo isto marke Iveco tako da je vozni park što se tiče auto škole dobar. Ja sam prošle godine dobio sredstva za auto šlolu a ove godine sam isto predao aplikaciju za određena sredstva za građevinske radove ali su mi rekli da ne mogu da dobijem zato što sam i prošle godine dobio tako da ću opet pokušati sledeće godine."

Obuka vozača se, kako kaže Jovica, obavlja uz strogo poštovanje procedure i zakona.

"Zainteresovana strana dođe u auto školu raspita se o uslovima i prvi korak je provera dokumenata. Kandidat potom ide da izvadi lekarsko uverenje a potom u auto školi rešava probni test sa instruktorom koji će da ga obučava. Taj probni test bi otprilike trebao da pokaže njegovo predznanje koje poseduje o saobraćajnim propisima i posle toga sledi obuka. Obuka traje 40 časova tj. malo više od mesec dana. U međuvremenu naravno ako je zainteresovan sa instruktorom radi na teorijskom delu tako što nabavi knjigu, sedne ovde sa instruktorom gde uz pomoć kompjutera može da obrađuje taj teoretski deo ali je vrlo mali broj kandidata zainteresovan za tako nešto pravdajući se nedostatkom vremena, ili da će to obaviti sami kući. Posle završetka obuke od 40 časova kandidat ide na polaganje teoretskog dela ispita koji se organizuje ovde kod nas u učionici u auto školi u prisustvu komisije. Jedan član komisije je iz MUP-a koji je i predsednik komisije a jedan član je iz auto škole. To su sve ljudi koji godinama rade taj posao tako da su vrlo profesionalni odgovorni i nikada nismo imali probleme sa takvim ljudima. Imamo probleme sa kandidatima koji uvek traže nekog krivca u drugome za svoj neuspeh ali i to je vrlo retko tako da vrlo brzo postaju svesni svojih mogućnosti i granica."

Istuktori rade na procenat prema broju kandidata koji u toku meseca prođu obuku.

"Instruktori rade na procenat na osnovu broja kandidata praktično koliko rade toliko i primaju. Ljudima para nikad dosta ali mislim da su zadovoljni. Od ovog posla može dobro da se živi ali je naša najveća nesreća što mi moramo da vodimo dvostruki život. Svako od nas radi ovde i brine se o tome što radi ali svi gledamo da sa strane nešto napravimo i taj kapital koji bi u normalnim okolnostima trebao da se sliva na jednom mestu on se sliva na nekoliko mesta. Godišnji obrt novca naše firme se kontroliše i mi o tome vodimo računa uredno vodeći knjige. Ja sada neznam tačno koliko je to."

Nekada je, kako kaže Kolić, građevinska firma kojom rukovodi imala posla tokom cele godine. Dešavanja posle 1999. zatvorila su mnoge poslove pa je danas i do tendera teško doći zbog jake konkurencije sa albanskim građevinskim firmama.

"Građevinske radove izvodimo na teritoriji celog Kosova. Mi smo recimo radili posle martovskih događanja 2004. godine u Deviču gde je naša firma preko eparhije raško-prizrenske radila na sanaciji konaka i to je bio prvi konak koji smo uradili. Posle toga radili smo i u Zočištu tako da ne postoji neka teritorijalna ograničenost što se tiče mesta gde možemo da izvedemo radove jedino je problem doći do posla. Ranije nije bilo tako. Ranije je bilo relativno lako doći do posla. Tu pre svega mislim na onaj deo posla koji je finansirala međunarodna zajednica. To su bili tenderi koje su kontrolisali stranci koji su imali malo više razumevanja za nas tako da smo i birali neke poslove. Sad je vrlo teško jer postoje albanske firme koje su tehnički i tehnološki jače od nas a i mnogo su jeftinije od naših preduzeća naročito što se tiče radne snage. Recimo ja nekog majstora moram da molim da dođe da radi zato što je npr.već negde zapošljen i prima neki minimalac tako da posao koji mu ja nudim nije onaj od koga zavisi tako da često budem u situaciji da mi kažu da ne zavise oni od mene nego ja od njih. To je naročito izraženo u poslednje dve godine. Mada opet uz neku cenu koja je tu na ivici rentabilnosti dođemo do nekog posla ali imamo problem što ta neka akumulacija koja treba da nam služi za obnovu mehanizacije je na nuli."

Konkurencije ima među srpskim građevinskim firmama naročito onih sa severa Kosova.

"Ima konkurencije. Da ih sad ne imenujem pojedinačno ali to su firme koji rade dobro i koje rade još kvalitetnije tako da je to normalno i to je zdrava konkurencija. Problem je u nama što smo tehnički i tehnološki u zaostatku prvenstveno za albanskim firmama ali isto i za firmama iz Mitrovice i uopšte iz tog dela koje su u boljem položaju nego mi ovde. Mi recimo imamo slučajeva da u nekoliko poslova ovde u Gračanici ili negde drugo budu uključene te firme koje su po uslovima konkursa bile u kvalitetnijem položaju nego mi pa su nam odnele te poslove. Ali to po meni nije ok da neko dođe sa strane i da ovde dobije posao ali to je jednostavno tako i ne možemo tu ništa. Moramo sami da tražimo ključ za to što nam se dešava i pokušamo da sami nađemo načina da dođemo do posla."

Srbi koji žive u enklavama na jugoistoku Kosova su, uprkos tome što više sarađuju s ostatkom Srbije nego s Albancima koji žive oko njih, nekako skloniji prihvatanju činjenice da su u manjini i da moraju da se prilagođavaju stremljenjima većine, smatra vlasnik firme "Izolprom."

"Nama je teško, pogotovu zbog naše situacije i okruženja ovde. Teško je i u Srbiji ali ovde na ovom prostoru naročito jer smo rastrzani na dve strane između naših institucija koje treba zadovoljiti ali smo s druge strane primorani, hteli mi to ili ne da priznamo i jednu realnost a to su kosovske institucije i neke njihove zakone i propise koje, ako hoćemo da radimo, moramo da poštujemo. Nije lako ali je lepo kad čovek živi od svog rada i kad znaš da nisi na teretu države i kad sam radiš i od tog rada izdržavaš sebe i svoju porodicu. Kad sednemo često i pričamo nema nezadovoljstva bez obzira koliko je teško. Ljudi shvataju da moraju da nose taj teret."

On navodi da su Srbi južno od Ibra ipak u boljim odnosima s Albancima nego što je to slučaj u severnom delu Kosova sto im u velikoj meri i olakšava poslovanje. Ipak on ima zamerke i na Beograd i na Prištinu.

"Nemam posebne zamerke prema Srbiji ali možda bi Srbija trebalo malo više da učini da nam pomogne u smislu još nekih kredita konkretnim firmama za nabavku mehanizacije i tu vidim mesta za neku saradnju i za neku pomoć što se tiče Srbije. Što se tiče kosovskih vlasti ja ne očekujem od njih nikakvu pomoć niti nam je tu pomoć nekad neko nudio. Tako da u tom slislu moramo da se sami snalazimo i oni nam neće sigurno pružiti pomoć."

Prijem novih radnika u "Izolpromu" zavisi od poslova. U građevinskom delu firme najveće potrebe za radnicima ima tokom građevinske sezone tako da bi se prijem novih radnika mogao i očekivati za nekoliko meseci.

"Prijem novih radnika je vrlo problematično pitanje. U ovom terenutku recimo nismo u mogućnosti da nikog zaposlimo zato što naša građevinska firma nema posla. Ali da imamo posla bilo bi drugačije. Kad je sezona i kad imamo posla 10, 15 ljudi bi još mogli da zaposlimo u ovoj firmi."

Auto škola "Izolprom" je članica zajednice Auto škola Srbije jer svako udruženje predstavlja šansu da odbranite svoje interese i samim tim utičete na stvaranje zakonskih okvira koji će vam omogućiti kvalitetniji rad u ovoj značajnoj oblasti. Rizik i upornost su za Jovicu najveća umetnost biznisa.

"Najvažnije je znati šta hoćeš znači odabrati oblast u kojoj se prepoznaješ. Ja i sa mojom decom koja sada studiraju pričam i kažem im: ili ćete raditi u nekoj firmi gde ćete biti potrčko jer državnih firmi ima malo u kojima se može naći posao ovde na Kosovu ili ćete odabrati neki posao da ga sami vodite. Znači treba imati hrabrosti istupiti iz ovog koloseka. Ova omladina čeka samo da se zaposli i ima osiguranje ne razmišljajući da li će da radi i da li će da napreduje u poslu jer njima je primarno da imaju neku malu sigurnost bez želje da rizikuju ili izađu na ulicu i da se susretnu sa stvarnim životom kao što sam i ja nekada napustio posao u firmi koja je bila dobra. U toj firmi smo imali dobre plate ali sam u jednom trenutku bukvalno izašao na ulicu i susreo se sa pravim životom i pravim poslom i naravno našao sam sebe u svemu ovome. Tako da smatram da treba imati hrabrosti ostaviti sve i pronaći sebe u poslu koji volite."

"Izolprom" radi u svojim prostorijama savremeo opremljenim za rad obe firme. Kolić kaže da se dosta ulagalo u izgradnju normalnih uslova za rad tako da se svake godine vrši nova modernizacija. Deo prostorija koriste za svoje potrebe a neke su čak dali po zakup.

"Ovo je naš objekat koji smo napravili negde 2001.godine. Tada kada smo ga pravili bili su svi skeptični, uz komentare "šta će ti to", "bolje da si kupio nešto u Srbiji" ali ja sam pokušao da u tome istrajem i pokazalo se uspešnim. Ove prostorije koristimo za nas a neke smo izdali u zakup i to je dobar finansijski deo koji nam često dobro dođe."

Jovica Kolić sa suprugom Milkom ima velike planove za "Izolprom" a velike nade polažu i u novoformiranu opštinu Gračanica.

"Jedan od planova je da nabavimo mehanizaciju za građevinsku firmu i planiramo da se opet obratimo Srbiji za neku pomoć ali nije isključeno I da ćemo tražiti pomoć od nove opštine Gračanica i sa tim ljudima bi trebalo popričati možda oni mogu da nam pomognu i pronađu neko kvalitetnije rešenje u smislu nekih kredita. U Srbiji relativno lako može da se dođe do mehanizacije putem lizinga i drugih pomoćnih elemenata. Mi ovde nemamo takvu mogućnost. Tako da bi nam ta neka vrsta pomoći dobrodošla. Dakle planovi su povećanje mehanizacije i dovođenje firme u jedan tehnički i tehnološki bolji položaj kako bismo mogli da budemo konkurentniji sa okruženjem."

Kolići nikada nisu bili u teškoj finansijskoj krizi jer je mukotrpan rad bio njihov glavni pokretač za uspešno poslovanje. Zato i svojoj deci kao i svim mladim ljudima savetuju da rade i pokušaju da pokrenu sopstveni biznis kako bi naučili da svoj dinar cene i žive od sopstvenog rada. Tako će i svojim porodicama olakšati život a svojoj deci ostaviti u nasledstvo i nešto konkretno.

  Kliknite ovde za adresar sa kontakt podacima