Bogi Marinković - "KIM-CO" - Gračanica

Slušajte emisiju: I deo, II deo, III deo                          Pogledajte galeriju fotografija proizvoda i usluga

Potreba za otvaranjem privatnih firmi koje se bave prevozom putnika javila se još 1999.godine u vreme kada je na celoj teritoriji Kosova i Metohije, a naročito na centralnom Kosovu, postojao ozbiljan problem zbog neslobode kretanja što je posebno značio nemogućnost kretanja sopstvenim vozilima ka teritoriji centralne i uže Srbije. Autobuski saobraćaj, tj. državna preduzeća su 1999. prestala sa radom jer su te iste godine ostala bez autobusa i prostorija za rad. Albanci koji su preuzeli upravljanje tim državnim auto-firmama nisu saobraćali u srpske sredine pa se samim tim ni putnici iz tih sredina nisu ni prevozili. U Gračanici, kao najvećoj srpskoj sredini na centralnom Kosovu, ostalo je nekoliko autobusa Gradskog saobraćajnog preduzeća koja se danas isključivo koriste za prevoz đaka.

Bogi Marinković iz Gračanice osnovao je u to teško vreme 2001. godine agenciju za prevoz putnika u drumskom saobraćaju "KIM-CO". No, najpre je počeo da vozi na relaciji Beograd-Gračanica, sam, uz pomoć jednog kombi vozila koji je kupio pozajmicom. Vremenom posao se proširio.

"Ovim poslom se bavim od 2001.godine, vršim prevoz putnika na relaciji Gračanica-Beograd imamo dva polaska svakodnevno iz Gračanice i iz Beograda takođe dva puta dnevno i imamo jedan polazak iz Niša za Mitrovicu i obrnuto. Muka me je naterala da počnem da se bavim ovim poslom. Ja sam 1999. i 2000. godine živeo u Kragujevcu jer sam tada procenio da je za moju porodicu bolje da ih sklonim od svega onoga što se dešavalo na Kosovu jer sam smatrao da je to dobar izbor u tom trenutku ali sam se malo prevario u svemu tome. Radio sam kod privatrnika kod koga mi je bilo dobro u početku, ali je vremenom sve to propalo tako da u Kragujevcu ni ja ni supruga nismo mogli da nađemo posao i ostanemo tamo. Tako da sam odlučio da počnem da vozim u početku malim, malim kombijem jer je u tom trenutku postojala stvarna potreba da narod sa prostora Kosova ide u Srbiju i obratno. Tako sam počeo a vremenom je to preraslo u jednu možda i najozbiljnu firmu sa Kosova koja se bavi ovim poslom. U samom startu počeo sam da vozim iz Kragujevca do Gračanice i obrnuto. Nakon nesreće u Livadicama nije bilo nikog ko je vozio na relaciji Beograd-Gračanica. U tom terenutku sam procenio da to mogu ja da radim i počeo sam prvi da vozim na toj relaciji i tako je ostalo do danas."

"KIM-CO" prevoz iz Gračanice ima u svom vlasništvu nekoliko autobusa i kombi vozila visoke turističke klase, opremljenih luksuznim paketom opreme (audio-tv oprema, klimatizacija, kafe aparati), kojima vrši prevoz putnika isključivo na relaciji Beograd-Gračanica i obrnuto.

"KIM-CO" poseduje dva minibusa, u stvari to su autobusi, jedan ima 36 sedišta a drugi 30 mesta i još dva minibusa koji imaju po 18 mesta. To su uglavnom vozila novijeg datuma. Ova dva minibusa su 2007. godište, jedan minibus je 2008. godište i jedan autobus koji je nešto stariji ali je u dobrom stanju i njega koristimo kad imamo neku ugovorenu vožnju ili kad su udarni termini, petkom ili nedeljom, kad ima malo više posla."

Putovanje na relaciji Gračanica - Centralna Srbija je bilo zamalo pa potpuno nemoguće te 1999.godine. Bogi Marinković se u tim i takvim uslovima uspeo snaći i posvetiti putnicima, pa je na relaciji Gračanica - Beograd i obratno putovao čak tri puta nedeljno, što je za tadašnje uslove izgledalo nemoguće. Zato "KIM-CO" ponosno ističe da su prva privatna agencija koja je na ovom prostoru počela da se bavi prevozom putnika u postkonfliktom periodu.

"Danas hvala Bogu više tih problema nemamo i mogu da kažem da su ljudi i na kosovskoj i na srbijanskoj strani veoma korektni, nemamo dakle problema sa ljudima ali ono što treba da se ispoštuje po zakonu poštujemo. Nepošteno bi bilo da kažem da imamo neki problem a stvarno ga nemamo. Naša vozila su registrovana i na jedne i na druge tablice, i na kosovske i na prištinske. Jedan autobus nam je registrovan samo na kosovske table i za njega uzimamo probne i to nas dosta košta. Dobro bi bilo kad bi država Srbija uzela u obzir i omogućila makar neke privremene tablice dok se to pitanje ne reši."

Bogi Marinković je dugogodišnji radnik u kulturi i do 1999.godine radio je u Domu kulture u Gračanici sa mladim amaterima. Od te ratne godine on od države Srbije prima mininimalnu novčanu nadoknadu jer nije radno angažovan. Ipak kaže da su mu oba posla podjednako draga jer je "KIM-CO" njegov način opstanka a bavljenje glumom velika ljubav.

"Od svoje desete godine sam član Kulturno umetničkog društva i Pozorišta u Gračanici a 1977. godine sam proglašen za najboljeg mladog glumca u Srbiji tako da i dan danas imam želju i volju da se tim poslom bavim, da uzmem svoje učešće u Domu kulture. Sticajem ovih okolnosti to je malo zamrlo i ne funkcioniše onako kako je funkcionisalo do 1999. ali se nadam da ćemo uskoro to da pokrenemo i da vratimo kako je bilo do 1999.godine. Ja sam do te godine na tekst Ratka Popovića igrao jednu monodramu ali nas je 1999-ta godina prekinula i ne igramo više. Međutim, ovih dana se spremamo da je ponovo obnovimo stavimo na program i da je odigramo na Kosovu a i ako bi se stvorili uslovi negde u Srbiji. Mislim da je to vrlo interesantan tekst jer je to kazivanje jednog pravog Kosovca. Ja trenutno ne radim u Domu kulture, primam samo minimalac od 1999-te do danas, supruga mi radi u Pošti a sin je uključen ovde zajedno radimo ovaj posao, ćerka mi studira imam i snaju, unuče, roditelje i jednostavno živim od ovog posla. Za sada je dobro."

Kako je vreme prolazilo "KIM-CO" se laganim ali sigurnim tempom pretvarao u jednu sigurnu i stabilnu agenciju. Prvo unapređenje posla se pojavilo proširenjem voznog parka. Svako sledeće proširenje voznog parka je iz dana u dan olakšavalo poslovanje, i uspešnost agencije. I kao svaka ozbiljna firma uredno je registrovana.

"Firmu sam registrovao 2002.godine i kod administracije u Prištini dakle kod UNMIK-a, i kod Agencije za privatizaciju u Srbiji što znači da smo registovani i na Kosovu i u Srbiji. To je veliki problem zbog nerazumevanja i jedne i druge strane. Mi smo to morali da uradimo i moramo određenu proceduru da ispoštujemo i kod administracije u Prištini i u Srbiji. Prvo i osnovno vodimo dvostruke papire, vadim dozvolu za rad i kod administracije u Prištini i u Srbiji. Moramo da ispoštujemo i jednu i drugu stranu da bi mogli da funkcionišemo i da radimo. Kamo sreće da smo samo na jednom mestu ali u ovom trenutku to je nemoguće, sami znate zbog čega i kako, ali mi moramo da ispoštujemo sve to što se od nas traži. Recimo u Prištini smo morali da izvadimo dozvolu za rad, registraciju linija, sve ono što su od nas tražili."

"To ne zavisi samo od mene. Ja iskreno imam želju da se razvijam u ovom poslu da budemo još bolji i da uposlimo još nekog mladog čoveka koji bi mogao i da živi od ovog posla. Nadam se da ćemo u budućnosti to da ostvarimo i radimo na tome. Nadam se da u ovoj godini još dva radnika zaposlimo i imamo u planu da kupimo još dva minibusa sa oko 30-35 mesta. To su novi autobusi, jedan košta oko 100 hiljada evra. Skupi su ali se nadam da ćemo kroz kredite da uspemo da to nabavimo i da stvorimo uslove za upošljavanje dva ili tri radnika."

Redovni polasci su dva puta dnevno na relaciji Gračanica - Beograd, i to u oba pravca. Trasa redovnih linija je sa polaskom iz Gračanice, preko Kruševca, Auto puta do Beograda. Takođe, agencija se bavi i ugovorenim prevozom u granicama Srbije i čitave Evrope. Bogi Marinković je u razvoj svoje firme uložio sopstvena sredstva i novac iz kreditiranja. Jedina konkretna pomoć koju je "KIM-CO" dobio jesu kreditna sredstva iz Ministarstva za Kosovo i Metohiju 2008. godine.

"Od terenutka kad smo počeli da se bavimo ovim poslom i do danas to je jedini kredit koji smo dobili. Sve drugo smo podizali pod normalnim uslovima i u bankama ovde na Kosovu. Čak mogu da kažem da je taj kredit vrlo mali za naše potrebe. Ja sam od tog kredita kupio minibus od 30 mesta. On je negde koštao oko 50 hiljada evra a ja sam dobio negde oko 25. Znači morao sam pola da dodam da bi mogao da jedno vozilo kupim."

Bogi kaže da je teško biti privatni auto-prevoznik u današnje vrema pogotovu ako se taj posao radi na teritoriji kao što je Kosovo ali kako navodi uz jaku volju i kvalitetne usluge sve se lakše prevaziđe. Zato se nada da će i njegov sin koji mu sada pomaže u radu nastaviti da se ovim poslom uspešno bavi. On ne želi da sebe kvalifikuje kao uspešnog privatnika ali kaže da je jedan od najredovnijih poreskih obveznika na Kosovu.

"Mi se bavimo samo prevozom putnika. Ono što putnik ponese u svojoj torbi je njegova odgovornost. Mi im skrećemo pažnju šta smeju a šta ne smeju da nebi imali problema na prelazu. A da li neko u torbi nešto prenese ili ne verujte neznam jer nemamo pravo da ljudima zavirujemo u torbe. Međutim 31.12.2008.godine po proceni ministarstva u Prištini trebao sam za tri godine unazad da platim 8900 evra porez. Ja sam to 2009.godine izmirio i platio sav porez za tri godine unazad i od tog trenutka sam u sistemu PDV-a na Kosovu i za 2009.godinu sam platio porez negde oko 3000 evra, dakle za godinu dana tako da sam sve obaveze prema administarciji u Prištini završio i ispoštovao sam sve ono što su od mene tražili. Ne smatram da je to mnogo. S obzirom na posao koji smo do sada imali to je neka realna cifra za porez. Bilo nam je mnogo npr. da to platimo odjednom ali smo potpisali ugovor o otplati na 12 rata i u decembru mesecu sam sve isplatio i regulisao. Već od ove 2010. normalno vodimo sve potrebne papire i karte onako kako se to od nas traži i imamo knjigovođu koji je za to zadužen i radi po ugovoru kod nas koji smo overili u sudu."

Kako kaže Marinković na centralnom Kosovu postoji mnogo auto prevoznika ali je kvalitet usluga "KIM-CO-a" ono što ih odvaja od drugih. Zato je i njihov glavni logo ""KIM-CO" po meri putnika."

"Ja jesam prvi počeo da radim na ovoj relaciji. Posle toga su se pojavili još neki i danas nas troje radimo na toj relaciji. Jedina je šteta što ne možemo da se dogovorimo jer vozimo u isto vreme. Ovih dana se pojavila neka fantomska firma, jer neznam kako drugačije da je nazovem, jer je ušla u posao malo nepošteno prema nama. Snizili su cenu karte na neku nerazumnu cenu, ekonomski neisplativu i neodrživu. Verovatno je njihova ideja da nas nekako ugase da ne postojimo da bi oni posle toga mogli da posluju i da rade. Ali hvala Bogu narod zna da prepozna šta je dobro a mi se trudimo da budemo još bolji još korektniji i da svakim danom napredujemo i hvala Bogu imamo posla. Nije to u onoj meri kao što je bilo ali je dobro, još uvek možemo da funkcionišemo i da normalno radimo."

Kao najveće poteškoće u radu Bogi Marinković navodi nerazumevanje Vlade Srbije i administracije u Prištini za potrebe privatnih prevoznika na Kosovu koji se ogleda u plaćanju dve registracije i dvostrukog oporezivanja. Drugi problem je po njemu i nelojalna konkurencija.

"Svedoci smo da ljudi ovde nemaju posla, ali ako devetoro mladih ljudi radi u ovoj firmi i živi od ovog posla onda bi dobro bilo da nas neko kroz neke beskamatne kredite pomogne da zaposlimo još mladih ljudi jer samo ljudi koji rade mogu da ostanu ovde da žive ako ne rade i nemaju posla moraće da odu odavde jer od čega će da žive ako ne rade ništa. I ja se nadam da će Ministarstvo za Kosovo i Metohiju uzeti svoje učešće i da će da prepozna šta je dobro za ovaj narod ovde i da će malo više da nas prati u ovome što mi radimo i ne samo mi nego i drugi privatnici i preduzetnici sa ovog prostora."

Bogi kaže da su putnici za sve ove godine postajali sigurniji u rešenost i ozbiljnost u obavljanju prevoza putnika ove firme.

"Korisnici naših usluga su svi građani sa Kosova, znači i Srbi i Albanci i Romi i Goranci. Bukvalno svi putuju pod istim uslovima, poštujemo svakog putnika i svako je za nas dobrodošao i trudimo se da prema svima budemo isti i korektni. Naš polazak je iz Gračanice, ako ima putnika iz Prištine oni nas čekaju kod Autobuske stanice, stanemo i u Podujevu ako ima putnika gde njima odgovara, zatim idemo preko Kruševca, prolazimo pored svih gradova duž auto-puta do Beograda ali ne ulazimo u nijedan grad već stanemo pored auto-puta. Naše krajnje odredište je Železnička stanica Beograd. Nikada nije bilo da se neko razvozi do kuće. Šta ako je u autobusu 30 putnika sad zbog jednog putnika moramo negde da se zavlačimo i ulazimo u neke uličice da bi njegovu želju ispunili i da bi njemu bilo lakše. To je krajnje nepošteno prema drugim putnicima. Mi putnike vozimo pored glavnih puteva, gde se dogovorimo uzimamo ih i vraćamo ih ali nikako zavlačenje po ulicama to izbegavamo."

Najveća umetnost biznisa je za Bogija Marinkovića vlasnika agencije "KIM-CO" kvalitet, rizik i odlučnost.

"Ja nedozvoljavam da moji radnici kažu da rade kod mene jer ja sam samo u jednom trenutku omogućio tim ljudima da rade i da od tog posla koji rade mogu da žive i da neke svoje probleme rešavaju kroz taj posao. Ne rade oni kod mene oni rade za sebe i ako tako razmišljaju mislim da je dobro jer ako misle da rade za mene onda nije dobro. Ja sam u ovaj posao krenuo od ničega. Prvi kombi koji sam kupio koštao je negde oko 10 000 maraka tada i ja sam za tu kupovinu do jednog dinara pozajmio. Hvala Bogu bilo je posla pa sam prijateljima koji su mi pozajmili novac uspeo da vratim i ispoštujem dogovor sa njima. Da bi uspeo u poslu moraš da budeš odlučan moraš i da rizikuješ. Ne možeš u poslu da uspeš a da nešto ne žrtvuješ to je i vreme i sve ono što ovakav posao nosi. Dosta je živaca i svega potrošeno u ovom poslu ali ja sam zadovoljan kad vidim da imamo posla i da ljudi koji u ovoj firmi rade da su zadovoljni. Radim sa puno elana i volje i kad ujutru ustanem i dođem na posao mogu da radim tokom celog dana sa puno volje. Porodica me i dan danas prati, i u trenutcima kad sam ulazio u posao i kada sam se zaduživao i podizao kredite imao sam njihovu podršku da istrajem i hvala im na tome. Evo i danas živimo od ovog posla i dobro nam je hvala Bogu."

Bavljenjem ovim poslom Bogi Marinković je upoznao puno ljudi pa je svojim stalnim korisnicima često nudio i povlastice.

"U ovom trenutku cena karte u jednom pravcu je 1200 dinara ali smo dali mogućnost povratne karte to je 2000 dinara u oba pravca. To je ekonomski gledano na samoj ivici i trebalo bi da bude viša ali razumem da je i kriza i da narod nema para pa se tu i održavamo ali ipak dobro je. Unazad dve godine nismo menjali cenu karte. Evo samo da napravim malo poređenje. Kada smo dostigli ovu cenu karte cena nafte je u tom trenutku bila 60, 70 dinara sad je cena evro dizela koji mi koristimo 105 dinara dakle skoro je za 40% cena nafte skočila. Tu je promenjena i cena putarine, bila je 1100 dinara kada smo formirali cenu ove karte. Mi godišnje samo na putarinu damo oko 25 hiljada evra. Nismo nikome hvala bogu dužni i jedini kredit koji je ostao jeste kredit koji smo dobili od države Srbije do juna meseca smo slobodni jer je godinu dana bio grejs-period. Dakle, od juna meseca krenućemo da plaćamo taj kredit. Ali prijavićemo se sad sa novim konkursom kod ministarstava u Srbiji i tražićemo ako mogu da nas pomognu jer u planu je, kao što sam rekao, kupovina dva minibusa od 35 mesta i upošljavanje još troje ljudi zaposlimo i da se modernizujemo i budemo još bolji i još kvalitetniji u ovom poslu."

On ne planira da otvara nove linije ka drugim pravcima već da postojeću unapredi i osavremeni.

"Za mene je bitno da ovu liniju Beograd-Gračanica podignemo na jedan viši nivo što se tiče kvaliteta usluga i otvorimo eventualno još jednu liniju da imamo tri polaska što bi bila realna potreba ovih ljudi koji idu ka Beogradu i koji se vraćaju ovde. Ali u ovom trenutku nemamo uslove za tako nešto jer je dosta teško održavati liniju. I za jednog putnika nam se dešavalo da idemo za Beograd i nikad nikog nismo ostavili. U toku godine samo tri dana ne radimo. Ne radimo na Božić, na Uskrs i na moju krsnu slavu jer želim da tu slavu proslavim i sa svojim radnicima."

Tokom skoro decenijskog rada "KIM-CO" je bio nekoliko puta u teškoj finansijskoj krizi ali je, kako kaže Marinković, radom sve prevaziđeno.

"Za nas je najveća nagrada kad naš rad i naš kvalitet cene putnici. Kad su oni zadovoljni to je za nas najveća nagrada i druga nam nagrada ne treba. Zadovoljstvo tih putnika nas tera na dodatni rad i još bolji i kvalitetniji posao."

Umesto kuknjave za radnim mestima i nedostatka finansijskih sredstava mladima je bolje da se sami oprobaju u bilo kakvoj vrsti biznisa.

"Prvo treba da se proceni sta najbolje može da se radi, šta može svojim znanjem i umećem da napravi. Ako ne počne neće ni da zna koliko je kvalitetan u nekom poslu. Ne treba čekati,jer ništa ne pada sa neba, mora da se radi, od posla se živi. Moramo malo da poradimo i sa našom omladinom, da ih naučimo da samo rad može da uputi čoveka da ide pravim putem."

Pored rada sa mladim amaterima u Gračanici do 1999. godine i ovog posla nakon 1999. godine Bogi Marinković se bavi i sportom. On je dugogodišnji sportski radnik i generalni je sekretar Fudbalskog kluba Gračanica u okviru kojeg radi i škola fudbala.

"Igrao sam fudbal u Gračanici i sve što mi se lepo desilo desilo mi se u Gračanici. Ja volim ljude koji ovde žive i smatram za obavezu da dam svoj doprinos da se omladina bavi sportom, kulturom, da ne ide nekom stramputicom nego da postanu pošteni i dobri ljudi. Trenutno sam u fudbalskom klubu generalni sekretar sa jednim brojem ljudi koji čine Fudbalski klub Gračanica, imamo ligu pod okriljem Fudbalskog Saveza Srbije. Ligu čini 12 klubova, a igramo u okolnim mestima kao i u Gračanici. Mogu reći da smo krenuli dobrim putem, imamo i školu fudbala gde su deca rođena od 1994-2000-te uključena i škola broji oko stotinu dece koja polako uče da igraju fudbal i kroz taj sport nadam se da će da izrastu u prave i dobre ljude. Imamo i seniorsku ekipu koja broji 30 fudbalera. Trenutno je pauza ali mi ne sedimo skrštenih ruku. Sa gospodinom Bojanom Stojanovićem smo se dogovorili da se izgradi stadion u Gračanici jer nam je trenutno to najveći problem i nadam se da ćemo uskoro imati svoj stadion gde će ta deca moci da treniraju i igraju fudbal."

Marinković je i glavni organizator memorijalnog turnira u fudbalu koji se u rano leto održava svake godine u znak sećanja na ubijenog Dimitrija Popovića iz Gračanice.

"Svake godine u Gračanici održava se memorijalni turnir u znak sećanja na Dimitrija Popovića koji je stradao u Gračanici. I svake godine prijavi se oko 30-40 ekipa i taj trurnir traje 15 dana. Mi se kroz taj sport i tu igru sećamo na pokojnog Dimitrija a sve zbog njegove mladosti i njegove želje za životom. Želimo da se ne zaboravi i da se omladina igrajući seća Dimitrija sa željom da se tako nesto više nikada ne desi u Gračanici."

"KIM-CO" prevoz u Gračanici ima i svoje prostorije koje su uzete u zakup u kojima je smeštena agencija a nalaze se u samom centru Gračanice. Cilj im je jedini, da pokažu i dokažu da su iskreni i ozbiljni u svojim namerama, pa će, kako kaže Marinković, i dalje maksimalno biti posvećeni ispunjavanju slogana koji firma nosi, "PO MERI PUTNIKA"! Sa svim uslugama koje "KIM-CO" pruža možete se detaljnjije upoznati na sajtu agencije http://www.kimcoprevoz.com/.