Srećko Spasić - "Aqua Sana" - Klokot

Slušajte emisiju: I deo, II deo, III deo                          Pogledajte galeriju fotografija proizvoda i usluga

Na Kosovu u Metohiji posluje na desetine srpskih privatnih preduzeća čiji su vlasnici biznisom počeli da se bave najpre iz potrebe da sebi i svojoj porodici u teškom vremenu opstanka na Kosovu od 1999. godine obezbede egzistenciju. U vreme gašenja društvenih preduzeća radnici iz srpskih sredina ostajali su bez posla a neki od njih su donošenjem mudre odluke iskoristili stečeni kapital i mogućnost kreditiranja iz raznih izvora pa čak i zaduživanja i krenuli u biznis. Većina koja se prilagodila datim uslovima u tom i takvom vremenu opstala je. Danas su prerasli u privatne firme koje mnogima pružaju mogućnost zapošljavanja.

Za bavljenje biznisom, složićete se, najlakše je na severu Kosova zbog blizine sa Srbijom i u većini slučajeva nepostojanja administrativnih barijera. Drugacija je situacija u ostalim delovima Kosova i Metohije. Sliku srpskih sredina na istoku Kosova donekle poboljšavaju upravo privatni preduzetnici, među kojima je velik broj onih koji su svoje poslovanje otpočeli nakon dolaska međunarodnih snaga u pokrajinu. U Kosovskom Pomoravlju, po mnogim statistikama, živi najnezaposlenije stanovništvo u Srbiji. Mesto Klokot u opštini Vitina je poznato u široj okolini po banjskom kompleksu i izvorima lekovite mineralne vode. Ti izvori, kako ih mnogi zovu, izvori zdravlja, nisu locirani samo u okviru banjskog kompleksa. Tri izvora mineralne vode iz Klokota, bogati mineralnim solima nalaze se u dvorištu porodice Spasić iz ovog mesta. Srećko Spasić iz Klokot Banje kod Vitine, je 2002 godine počeo da flašira prirodnu mineralnu vodu pod robnom markom "Aqua Sana" i prodaje je na kosovskom tržištu.

"Ideja je postojala dugi niz godina jer posedujemo izvore prirodne mineralne vode. Dakle, ideja datira odavno ali smo sa radom počeli 2002. godine. S obzirom da posedujem izvore prirodne mineralne vode postepeno smo došli do sredstava da kupimo opremu i počeli smo sa proizvodnjom te prirodne mineralne vode. Najviše sam uložio svoja sredstva i to oko 90% a kasnije sam imao jednu donaciju od 15 hiljada evra od IOM-a a imao sam i jednu donaciju od Ministarstva za Kosovo i Metohiju za opremu duvanja ambalaže."

"Aqva Sana" što sa latinskog znači „zdrava voda" opravdala je svoje ime za ovih osam godina postojanja na tržištu. Vlasniku firme, Srećku Spasiću, nije bilo teško da oduči da se ovim poslom bavi jer mineralna topla voda potiče sa njegovog imanja, iz bunara dubokog 90 metara koji se nalazi u dvorištu porodične kuće. Spasić kaže da se trud uvek isplati.

"Znači od dana kada sam počeo da radim, od 2002. godine svake godine na vreme isplaćujem lične dohotke i svake godine uložim po nešto u novu opremu i u unapređenje proizvodnje. Moje tržište je za sada isključivo prostor Kosova i Metohije gde vodu kupuju i Srbi i Albanci. Jedno vreme nismo imali dovoljno veliku proizvodnju koliko smo mogli robe da prodamo ali sada je došlo vreme kada smo proširili proizvodnju ali nam sada nedostaje tržište. Nije sve kao nekada. Nailazimo na probleme, pre svega institucionalne a bili smo minirani često puta i od strane kosovskih institucija i kosovskih medija tako da sada nemamo onu prodaju kao što smo imali nekada. Ja mislim da je razlog tome konkurencija i ništa drugo jer je sve to dolazilo od konkutentskih firmi koje su se bavile istim poslom tako da se sve to odražava na tržište. I jedno vreme smo osećali posledice toga ali je u poslednje vreme poboljšano i sada idemo na bolje."

U "Aqva Sani" radi šestoro Srba sa prosečnom platom od 150 evra a Srećko Spasić obećava da će uskoro sa nabavkom novih mašina "Aqua Sana" zaposliti još šest radnika. Iako ima potrebne mašine za flaširanje vode potrebno je stalno osavremenjavati proizvodnju, kaže Spasić.

"Sve počinje od filtriranja vode. Znači ide prvo tretman vode. Znači imamo mašine za gaziranje vode ili tkz. saturator, imamo mašine za ispiranje boce, imamo mašinu za punjenje i zatvaranje boce, zatim imamo mašinu za etiketiranje, za pakovanje i mašinu za duvanje ambalaže. Dakle, uglavnom imamo sve potrebne mašine. Voda se najpre crpi sa sopstvenog izvora koji imamo u dvorištu, imamo dakle dva sopstvena izvora prirodne mineralne vode izuzetno visokog kvaliteta koja je ispitivana na VMA u Beogradu a vršili smo analize i u Skoplju i u Institutu za zaštitu zdravlja a svake nedelje vršimo analize i u Prištini. Postupak proizvodnje je takav da voda sa izvora ide na filtriranje a isključivo vršimo samo mehaničko filtriranje. Voda je takvog hemijskog sastava da nije iz nje potrebno nikakvo uklanjanje. Iz filtriranja voda ide odmah na gaziranje pošto se radi o prirodnoj mineralnoj vodi koje se obavezno gaziraju ugljendioksidom i od gaziranja voda ide na punjenje u bocama koje potom idu na pakovanje. Kada se finalizuje taj postupak voda ide na tržište. Mi prozvodmo sopstvenu ambalažu. Nabavlajmo pretformu koju proizvodi jedna firma iz Gnjilana a često nabavljamo i u firmi "Bas tuti-fruti" u Skoplju. Tu pretformu kasnije duvamo. Ipak nama je sada najpotrebniji veći prostor. Potrebno mi je proširenje proizvodnih hala i uopšte proizvodnogn prostora."

Socijalno i penzijsko osiguranje radnicima uplaćuje preko budžeta Kosova jer, kako kaže, još nije u mogućnosti da finansijski podrži i uplaćivanje radnog staža u budžet Srbije.

"Na žalost za sad im uplaćujem radni staž samo ovde na Kosovu preko kosovskog budžeta jer ne mogu da finansijski izdržim te namete da upaćujem i Srbiji. Dolazi mi kontrola i ja sam primoran da ovde plaćam. Ili da plaćam ili da zatvorim proizvodnju. U poslednje vreme kontrole slabije dolaze ali jedno vreme dolazile su non stop najviše zbog toga da bi me onemogućili u radu. Znam ja svuda u svetu se porez plaća i svestan sam toga. Zato ja plaćam porez i doprinos Kosovu iako bih više voleo da plaćam državi Srbiji i iskreno se nadam da će jednoga dana doći i to vreme, ta decentralizacija koja će ipak omogućiti da ta sredstva idu našim ljudima i da će oni imati korist od tih sredstava. Ja sam željan opstanka i ostanka ovde, da ovde radim i živim jer je moja budućnost ovde. Kao što vidite ja sam ovde uložio velika sredstva jer da sam razmišljao da idem odavde ja ne bih ulagao a meni ne prođe ni jedna godina da nešto ne obnovim i ne uložim u novu opremu."

U Klokot Banji i okolnim selima živi oko 1600 Srba, od kojih mnogi takođe imaju izvore mineralne vode u svojim dvorištima, ali ih ne koriste u komercijalne svrhe zbog nedostatka novca za kupovinu opreme i dobijanje potrebnih sertifikata. Spasić je, za razliku od većine meštana, pre rata na Kosovu već proizvodio sokove tako da je imao relativno razvijenu prodaju i dovoljno sredstava za otpočinjanje posla sa mineralnom vodom.

"Klokot je Meka za vodu kao što je Bliski Istok za naftu jer Klokot je područje gde ima dosta mineralne vode. Trenutno imamo četiri fabrike mineralne vode od kojih su jedna državna, bivša, koja je sada privatizovana jer ju je kupuio neki kupac iz Uroševca, zatim ima još jedna fabrika koju takođe drži Albanac. Vodu prerađujem ja i još jedan Srbin ovde iz Klokota. Znači ukupno četiri proizvodna pogona. Mi slabo sarađujemo jer stvarno za tim nema ni potrebe."

Kvalitet "Aqua Sane" kontroliše se na VMA u Beogradu, a ova voda se prodaje uglavnom na Kosovu, u Štrpcu, Gračanici i Kosovskoj Mitrovici. Voda se donedavno prodavala samo i isključivo Srbima ali, kako kaže Spasić, počeli su da je kupuju i Albanci. Nikada nije ni razmišljao o tome da svoj proizvod plasira na tržište u Srbiji ali su se sada zbog pojave konkurencije stvari promenile.

"Jedno vreme nisam ni imao potrebe da proizvod plasiram na tržište u Srbiji. Jer s obzirom na to da je voda dosta jeftin proizvod nije mi se isplatilo da plasiram proizvod van Kosova upravo zbog cene transporta. Međutim, u zadnje vreme ima potrebe za plasiranjem proizvoda pre svega u Srbiji, Makedoniji pa čak su se javili neki kupci i u Albaniji. Ja sam išao u Deltu na jedan razgovor sa jednim od njihovih direktora o uspostavljanju neke vrste saradnje. Naišao sam na dosta pozitivan odgovor, oni su stvarno bili spremni da otkupljuju naše proizvode i da ih plasirano na područje Srbije. Sve se završilo na razgovoru ali moram da kažem ne njihovom krivicom već mojom jer ja sam odjednom odustao jer sam se uplašio da neću moći da postignem dovoljnu proizvodnju da bih snabdevao njihove hipermarkete."

Vlasnik firme "Aqva Sana", Srećko Spasić, kaže da otežavajuću okolnost predstavlja dvostruko oporezivanje.

"Oporezivanje na Kosovu je jedan hendikep za Srbe na Kosovu jer moramo da smo registrovani i u Srbiji ali i da se registrujemo ovde na Kosovu. Evo, recimo, bilo koju mašinu da uvezemo imamo problem jer ako nisi registrovan na Kosovu ne možeš da je uvezeš, znači moramo da se registrujemo i u Srbiji, jer moramo prvo tamo da odradimo svari vezane za kupovinu, ali moramo i ovde jer ne možemo da izađemo na put sa proizvodima jer će nam biti oduzeti ako nismo registrovani."

Spasić planira proširenje proizvodnje i ne razmišlja o riziku jer je siguran u svoj sistem poslovanja a optimizam koji poseduje pomogao mu je da prevaziđe i mnoge krizne situacije kojih je bilo na pretek.

"Konkretno planiram da proširim prostor. Odnedavno smo počeli da radimo neke filtere za tretman vode sa isponom, počeli smo da radimo i sa mašinama za pakovanje u termoskupljajućoj foliji i idemo dalje i dalje. Nikad nisam strepeo od neuspeha. Dugo sam u ovom poslu i kada sam krenuo krenuo sam ono, što se kaže, na sigurno i nikad nisam razmišljao o tome da nešto ne mogu sa postignem. Uvek sam išao uz neku realnu osnovu tako da ni jednog trenutka od kada sam počeo nisam strepeo od neuspeha jer sam se isključivo oslanjao na sopstvene snage. Ako razmišljaš o nečijoj podršci to je nesigurno može da dođe do te podrške a i ne mora. Zato sam se ja oslanjao samo na sopstvene snage. Sebe smatram hrabrim čovekom i nikada ne dolazim u dilemu da li da nešto radim ili ne. U svaki posao ulazim sa optimizmom. Evo i moj sin sad radi ovaj posao nasledio je to od mene i naročito mi pomaže u poslednje vreme od kada sam imenovan za predsednika Opštine Klokot jer mi taj posao sada oduzima mnogo vremena."

Kaže da je ljude u ovakvoj političkoj situaciji na Kosovu najteže naterati da rade i da plasiraju svoje ideje. Ljudi, po Spasiću, treba da se oslanjaju na sopstvene radne snage a da zbog života u vremenu tranzicije shvate da socijalna primanja i samo rad u državnim preduzećima ne mogu trajati doveka.

"Navikli smo na tu socijalnu pomoć i vrlo malo ljudi na Kosovu je spremno da krene u neki biznis. Prošlo je 10 godina i teško ćemo i naterati ljude da nešto rade. Bilo je nekih podsticajnih sredstava koje su dobijali neki ljudi da krenu da nešto rade i otpočnu neki privatni biznis. Međutim, nisu na to bili spremni. Uzimali su neke opreme ali nisu otpočinjali biznis. Uzimali su to da bi unovčili a ne da bi stvarno radili. Žao mi je, jer smo svi u teškoj poziciji, ja njih razumem ali optimizam mora da postoji. Ljudi nisu zainteresovani. Evo recimo, ima fond za razvoj koji daje neka sredstva kroz kredite pod vrlo povoljnim uslovima ali je malo ljudi zainteresovano da iskoristi te prilike i krene u biznis. Ja mislim da je glavni razlog za taj strah nesigurnost i što svako misli da može da radi i nađe neki posao u nekoj državnoj instituciji. Mi znamo da je tu lakše da se radi ali ne može svako da radi u školi, zdravstvu ili opštini. Glavnina posla je u proizvodnji jer je proizvodnja jedina stvar koja može da dovede do zapošljavanja radnika i do najveće dobiti. E sada ja znam da je mnogo teže raditi u proizvodnji nego u nekim neproizvodnim delatnostima. Proizvodnja dovodi do zapošljavanja bilo da je u pitanju poljoprivreda ili industrijska proizvodnja. Velike firme su izgubljene na Kosovu ali mogu da se formiraju mala preduzeća jer je budućnost u malim ili srednjim preduzećima i ja samo tu i vidim budućnost i mogućnost zapošljavanja ali i opstanka."

O bezbednosnim rizicima, koji i su bili za mnoge najveća prepreka posle 1999. godine, Spasić i radnici "Aqva Sane" nisu razmišljali jer posao nije smeo i nije mogao da čeka.

"Prodajem proizvode na Kosovu. Imam kupce i iz Prištine i iz Uroševca a najmanje u Metohiji zbog bezbednosti oko prevoza i oko transporta uopšte. Ja o bezbednosti nisam mnogo ramišljao jer i kada je bilo najteže ja sam bio na putui i nikad mi se ništa nije desilo iako je bilo nekih neprijatnosti ali nikada mi život nije bio ugrožen. Ali bilo je rizičnih situacija. Jednom sam na putu za Štrpce kod onog spomenika naišao na velike demonstracije ali je sve prošlo bez posledica. To su bila ta teška vremena kada nije bilo ni malo lako i kada je bilo rizika. Mislim da je danas ne malo nego mnogo bolje što se kretanja i bezbednosti tiče ali je sada ekonomska situacija mnogo teška jer se mnogo teže dolazi do novca nego i onda kada je bilo rizika."

U "Aqva Sani" ne razmišljaju o povećanju cene mineralne vode već čak i o sniženju samo da bi obrt novca bio veći.

"Kapacitet proizvodnje nam je negde oko 4000 litara od 0,5 do 2 litra, i 3000 litara, sto je zapravo 7000 litara na sat, međutim proizvodim samo 30 do 40 % od maksimalnog kapaciteta. Uvek može mnogo bolje da se radi, ali s obzirom na situaciju u kojoj se nalazimo ja sam veoma zadovoljan. Može da se zaradi i lepo da se od toga živi. Proizvedena količina vode uvek se proda, a i cena je za nekih 10 centi po paketu smanjena u odnosu na vreme kada sam počinjao. Imajući u obzir da je trenutno kriza i da je konkurencija svakim danom sve veća u mnogim slučajevima idemo i sa mnogo nižim cenama, a osim toga stvorili smo takve uslove jer ne kupujemo ambalažu pa i imamo mogućnosti da proizvod prodajemo jeftinije, samo da bi obrt bio veći. Cena je uglavnom vezana za kurs evra, a u našoj valuti cena je oko 25 dinara."

Rizik je po Spasiću najveća umetnost biznisa.

"Bez rada nema ni života, tako da ja pozivam mlade ljude da rizikuju i sami krenu sa nekakvim biznisom. Ono što moraju da znaju je da se kapital ne stvara preko noći, već da moraju korak po korak, po etapama da rade. Mislim da trenutno za tako nešto ima mogućnosti, što preko raznih kredita, ali i preko Fonda za razvoj, zatim Ministarstva za KiM, ali i Ministarstva za ekonomiju i razvoj, preko kojih se određena sredstva nude za pokretanje biznisa. Mislim da bi na taj način mnogi počeli da rade i ne bi zavisili ili bilo kakvu pomoć čekali od drugih. Ima dosta pametnih momaka koji bi to mogli da iskoriste za pokretanje sopstvenih biznisa i samim tim sami kreirali svoju budućnost. Evo dao nam je Bog ovu prirodnu mineralnu vodu, pa je ona jedna od mogućnosti i da se otvori nekakva mini-banja. Naš potencijal je voda i poljoprivreda, pa je to još jedna mogućnost da se ova plodna zemlja iskoristi i pokrene zadruga koja bi proizvodila. Ponavljam, da samo mora da se rizikuje, jer se bez toga ne može očekivati ni dobit. Ljudi bi trebalo da se više angažuju i kroz razne zahteve traže nophodna sredstva. Jer ako ne tražis ne možes ni da dobijes. Mislim, da kada je neko zainteresovan može i da uspe u nečemu, međutim jedan od problema je i slaba volja za tako nešto. Lično mislim da sam postigao veliki uspeh. Od 1992. godine kada sam počeo sa biznisom uvek je bilo dobro. Nisam bogat, ali od svog rada mogu dobro da živim."

Srećko Spasić je sa svojom firmom za proizvodnju prirodne mineralne vode dobitnik više značajnih priznanja.

"Član sam Skupštine Privredne komore Kosova i Metohije, a 2007. godine dobio sam nagradu za najuspešnijeg biznismena u Pokrajini. Takvo priznanje mi posebno znači zbog toga što je stiglo od drugih ljudi i što je pokazatelj da ono čime se firma bavi ima određenu vrednost, dok s druge strane predstavlja određenu satisfakciju za budući rad."

Ne mogu se radna mesta stvoriti bez mira, bez bezbednosti pre svega i bez neke strategije ekonomskog razvoja, kaže Spasić.

"Voda je budućnost! Znači, voda je isplativ posao i mislim da će za sve one koji se bave ovakvom proizvodnjom biti posla, bez obzira na trenutne teškoće koje postoje. Voda je prirodni resurs i siguran biznis. Može uvek uspešno da se posluje, čak i sa smanjenim kapacitetom može da se posluje pozitivno."

Porodica Spasić pretpostavlja da u dvorištu ima još izvora mineralne vode, ali za sada ne planiraju rad na novim bušotinama. To će ostaviti za kasnije ako "Aqva Sana" pronađe mesto na širem tržištu. Srećko kaže da je još kao mladić maštao o tome da ima svoju fabriku mineralne vode. Ta želja mu se ispunila i on ne krije svoje zadovoljstvo zbog toga. Jedan je od primera ljudi koji su zahvaljujući pre svega radu i ozbiljnosti svoju želju uspeli pretvoriti u stvarnost.